Nemačka kancelarka Angela Merkel održala je govor pred apsolventima američkog Harvarda. I u njemu kritikovala sve aspekte politike Donalda Trampa, bez da ga ijednom spomene.
Nemačka kancelarka Angela Merkel dobila je titulu počasnog doktora američkog elitnog Univerziteta u Harvardu i priznanje za svoju politiku prema migrantima. Harvard je posebno pohvalio njenu krilaticu “Uspećemo!” kojom je odgovarala na brojne kritike onih koji su bili protiv nekontrolisanog priliva izbeglica u Nemačku.
Njeno obraćanje studentima Harvarda, koje mediji nazivaju “obračun sa Trampom”, okončano je gromoglasnim aplauzom.
“Protekcionizam i trgovinski sukobi ugrožavaju svetsku trgovinu i zato su opasnost za naše blagostanje”. Najkasnije kod te rečenice i poslednjem slušaocu u publici bilo je jasno koga je to nemačka kancelarka u četvrtak (30.5.) uzela na zub pred oko 20.000 apsolvenata elitnog Harvarda.
Angela Merkel je u govoru na Harvardu uspela da izvede – kako je to nemački Špigl nazvao – “diplomatsku špagu”: ona je redom pokopavala gotovo sve aspekte politike američkog predsednika Donalda Trampa, bez da ga je spomenula ijednom rečju. Publika je zahvalna. Harvard važi ne samo za jedan od najelitnijih svetskih univerziteta – on je i sinonim za liberalne i napredne SAD koje se ne mire sa činjenicom da u Beloj kući sedi Donald Tramp.
A sam američki predsednik, iako je dolazak Angele Merkel najavljen još krajem prošle godine, nije našao vremena za visoku gošću iz Nemačke. “Tog dana predsednik neće biti u Vašingtonu”, saopštila je nedavno Bela kuća. Tramp je u to vreme govorio pred apsolventima Vazduhoplovne akademije u Kolorado Springsu.
Kućno vaspitanje i političke teme
Nakon napada na Trampov protekcionizam i program “America first”, na spisku političkih tema koje je kancelarka obradila u svom govoru našla se i borba za zaštitu klime.
– Promena klime predstavlja opasnost za život svih ljudi na ovoj planeti. Spas je još moguć, ali samo ako svako da svoj doprinos – rekla je Merkelova imajući u vidu američkog predsednika koji uporno negira postojanje bilo kakvih klimatskih promena.
Cilj njenih suptilnih kritika postao je najočigledniji u trenutku kada se više nije u toj meri radilo o globalnoj politici, već više o kućnom vaspitanju.
– Ne bismo smeli da reagujemo na prvi impuls. Ponekad je potrebno na trenutak zastati i razmisliti. A u to spada i da laži ne nazivamo istinama, a istine lažima – rekla je Angela Merkel pred oduševljenim apsolventima i profesorima Harvarda.
Teško protiv zidova
Uoči govora u Harvardu Merkelova je dala intervju Si-En-Enu, (još jedan šamar Trampu koji ne krije svoj prezir prema tom mediju) u kojem je rekla da namerava da studentima Harvarda kroz svoju životnu priču pruži i “neke pouke”.
Poslednji šef neke nemačke vlade koji se obraćao apsolventima Harvarda bio je Helmut Kol, politički mentor Angele Merkel. Bilo je to 1990, odmah nakon pada Berlinskog zida.
Merkelova je objasnila da je Berlinski zid odredio dobar deo njenog života.
– Berlinski zid je tada vrlo ograničavao moj život u DDR-u, ali on nikada nije uništio moje čežnje i snove – rekla je Angela Merkel. I nastavila: “Ponovo imamo zidove, zidove u glavama, zidove sačinjene od tvrdoglavosti i neznanja… Moja je želja da srušimo te zidove.”
Poznato je da američki predsednik Tramp želi da izgradi zid prema Meksiku kako bi zaustavio ilegalne useljenike koji su za njega ionako “silovatelji i lopovi”.
Nekako u isto vreme kada je Merkel držala svoj govor u Harvardu, Tramp je najavio novu političku bombu. On planira da poveća carine na svu robu iz Meksika za pet odsto. I one će ostati povećavane sve dok Meksiko ne zaustavi “reku neregistrovanih useljenika u SAD”.
