Često sam govorio da rat OVK treba nagraditi Nobelovom nagradom. U toku rata bio sam anđeo. Još jedan anđeo tada je bio NATO – reči su bivšeg komandanta OVK Ramuša Haradinaja. Pošto nije precizirao na koju kategoriju Nobelove nagrade misli, možda bi to mogla da bude, ne samo za mir, već i za književnost? Ipak je reč o tragediji.
List „KoSSev“ preneo je da je, gostujući na televiziji Dukađini, Haradinaj izjavio i da će „čitavog života biti OVK, pred svakom osobom“, i da je „ponosan na rat koji je Kosovo vodilo“.
Stara srpska narodna izreka kaže – čega se pametan stidi, time se onaj drugi ponosi. S obzirom na to da živi u južnoj srpskoj pokrajini, Haradinaj bi trebalo da tu izreku zna, isto kao što bi trebalo da zna da Kosovo nije vodilo nikakav rat, već da je to, pod skutima Zapada, činila teroristička organizacija OVK.
OVK „nobelovci“ – tragedija koja ne zaobilazi
Profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Milo Lompar za Sputnjik objašnjava da OVK, uprkos našem cinizmu, ne bi mogla da dobije Nobelovu nagradu za književnost, jer književna tragedija, za razliku od životne, može i da nas zaobiđe.
– Književna tragedija može i da se izbegne ako se knjige ne čitaju, a životna se ne može izbeći ako dođete pod udar istorijskog kretanja koje je omogućava. Mislim da bi prirodnije bilo da Haradinaj, kao ozbiljan terorista, dobije Nobelovu nagradu za mir i podeli je s Barakom Obamom – smatra Lompar i dodaje da Haradinaju ne treba uskraćivati titulu anđela smrti, kojom se toliko ponosi.
S druge strane, akademik Matija Bećković na Haradinajevu izjavu, u svom maniru duhovito primećuje:
„Na putu za Stokholm, budući ’nobelovci‘ su već stigli u Hag i nadam se da će ih tamo sačekati odluka Nobelovog komiteta“.
Besmislica pod zaštitom Zapada
Lompar ističe da je, u sadržinskom smislu, reč o Haradinajevoj besmislici, ali i da to nije prvi put da je jedna teroristička orgnizacija pod zaštitom zapadnih činilaca vrednovana suprotno svom sadržaju.
– Njegova izjava postoji isključivo u polju moći i tu obavlja funkciju koja iznova treba da potvrdi nezakonito bombardovanje i zajedničku aktivnost teroristikih organizacija i zapadnih, američkih činilaca. To spada u sadržinu zapadne predstave o ratovanju. Suština je dosta jednostavna – od toka svog narativa zapadni, američki činioci neće odustati – napominje Lompar.
Strah od „pranja ruku“
Lompar, ipak, ostavlja mogućnost manjih korekcija tog stava u skladu s okolnostima, čime bi pojedini akteri nekadašnjih dešavanja, poput Haradinaja, bili u problemu. Zbog toga, smatra Lompar, oni nastoje da održe predstavu koja je završena bombardovanjem NATO-a 1999. godine.
– Oni neće odustati od ideje da Kosovo proglase nezavisnom državom, ali da bi prihvatanje toga pokušali da olakšaju Beogradu, da bi stvorili privid u javnosti, oni mogu da’operu ruke‘ od nekih učesnika jednog procesa, koji, međutim, neće negirati. To je jedna vrsta tehnike kojom ispirate savest koristeći najbeznačajnije činioce. Ako je beznačajni činilac čovek o čiju glavu to treba da se ’olupa‘, on se, po prirodi stvari, oseća pogođeno i kada kaže da svi treba da preuzmu odgovornost, to znači – i ja, ali i vi. Mada, Haradinaj je tu slabija strana i teško da će mu nešto pomoći ako oni reše da ga žrtvuju – zaključuje Lompar.
