Dva dana su posetioci Banje Koviljače, Tršića i Loznice mogli uživati u programu prvog Međunarodnog festivala živih statua koji je održan poslednjeg aprilskog i prvog majskog dana u ta tri mesta. Osim statua, za dobru zabavu pobrinuli su se i zabavljači Benito iz Severne Makedonije i Papito iz Argentine, a tu su bili i brojni ulični svirači koji su pravili pravu festivalsku atmosferu tokom prazničnog vikenda.
Festival je otvoren u subotu uveče, na šetalištu ispred Vukovog doma kulture, ali su i pre nego što je Snežana Perić, direktorka Turističke organizacije grada Loznice (TOGL), ozvaničila početak manifestacije žive statue “osvojile” park u Banji Koviljači na radost brojnih posetilaca. Za dva dana urađeno je bezbroj fotki na kojima su Zlatni čovek, Putnik kroz vreme, Meduza, Crvena žena, Novine, Anđeo, Ledena princeza, Mermerni čovek, Klokmen ili Rudnik srebra, kako se zovu neke od statua koje u jednom momentu deluju kao prave, a onda se pokrenu i potvrde da su, ipak, žive.
Perićeva kaže da je ovaj festival, “jedinstven u Srbiji”, naišao na dobar prijem kod građana i turista, a organizovala ga je TOGL u saradnji sa novosadskim udruženjem Zlatna grana i Kristijanom al Drubijem koji ovoga puta u Loznicu nije došao kao statua, već kao koorganizator festivala.
– Rezultat višegodišnje saradnje sa TOGL je ideja da Loznica bude domaćin festivala živih statua. Pored tradicionalnih manifestacija, ovde ima potencijala i za ovakav događaj, nešto novo što će dodatno oplemeniti ovaj deo Srbije. Statue su popularne u svetu, Belgija ima festival sa po 300 učesnika, a namera je da Loznica u narednih desetak godina bude zapažena i po međunarodnom festivalu živih statua. Sada ovde imamo ulične zabavljače kao i svirače, a ideja je da dogodine program bude još bogatiji, da napravimo ulični festival. Ulica je bitna, ljudi se njome kreću i treba im ponuditi nešto, programe, zabavu, umetnost ne mora biti samo u nekom muzeju, galeriji ili pozorištu, ulica je potencijal koji može iz godine u godinu da se gradi – kaže Al Drubi dok brine da žive statue povremeno odu na pauzu i malo se “otkoče”.
Svojim nastupom u banjskom parku, ali i na lozničkom šetalištu privukao je veliku pažnju Kristijan Benito iz Severne Makedonije. Uveseljavao je decu, ali i odrasle, neumorno izvodeći svoj program uz najave na simpatičnom srpskom sa makedonskim naglaskom.
– Publika je i ovde, kao uostalom svuda u Srbiji odlična, ume da podrži umetnika, nagradi ga aplauzom i osmesima koji mnogo znače. Energija koju mi daju je odlična i uživanje je biti ovde. Volim svoj posao, raduje me kad mogu da usrećim druge i prija mi kada posle nastupa slede čestitanja i žele da se fotografišu sa mnom. Banja i Loznica su izvrsna mesta, sa izuzetnom prirodom, mnogo je lepo, mnogo je čisto i vidi se da ovde živi kulturan svet – rekao je simpatični zabavljač zadovoljan nastupom i prijemom kod publike, pa dodao da nastupa gde god ima prostora za to i da će uskoro doći u Beograd, pa možda svrati ponovo u loznički kraj da ga još bolje upozna.
Mermerni čovek
Na kratkoj pauzi je bio i Mermerni čovek Evran Sarik, kome je umetničko ime Evros, a stigao je iz Turske, tačnije Istanbula gde živi i radi. Kaže da ima veliko iskustvo u slikarstvu i dizajnu, a kostim za Loznicu je uradio sam i obojio ga turskom tehnikom oslikavanja.
– Ovo mi je prvi put da sam u Loznici, a treći u Srbiji koju mnogo volim kao i čitav Balkan. Drago mi je da učestvujem na festivalu, ljudi su ovde stvarno divni, Banja Koviljača ima neverovatan park, zaista je mnogo lep, a Loznica mi se takođe sviđa, nije veliki grad, ali je lep i prepun zelenila. Nadam se da ću imati prilike da ponovo dođem u ovaj kraj – kazao je Mermerni, i popravio naočare, pa postao opet statua.
Cveće i rukotvorine
Osim Festivala statua u Banji Koviljači, su održani i trodnevni Sajam cveća i etno-bazar sa bogatom ponudom rukotvorina, pa je svako mogao naći nešto zanimljivo za saksiju, ili svoj dom, od odevnih do upotrebnih predmeta. Uglavnom za minuli produženi vikend u lozničkom kraju zabave nije manjkalo.
