Ovo poslednje-neprestano ulaženje (samo što nismo) u evropske integracije je ujedno i planetarni fenomen sui generis, čudo neviđeno od marketiranja magle, uspešna prodaja alhemijske formule po kojoj je 0 + 0 = EU, gde sabiranje ničega sa ničim daje nešto.
Anatomija ovog ničega, ovog zbrajanja nule sa nulom, impresivna je pojava u praksi političke istorije i samo u ovom našem nesretnom slučaju prodaja iluzije svetle budućnosti biva politički probitačna rabota. Evo vam najnovijeg primera: prošle sedmice, Štefan File, briselski birokrata zadužen za proširenje EU, obreo se u Beogradu da nam, kako je na velika zvona zazvonilo iz visokih kabineta i nove TV Bastilje, saopšti radosnu vest da Evropa računa na nas. Konkretno. Gaudeamus igitur. Posle razgovora na Olimpu, iz predsednikovog kabineta narodu je objavljeno… Ne, nije objavljeno kakvu nam je to šećerlemu doneo gospodin File, nego je objavljeno nešto mnogo važnije: da je "Predsednik Srbije, Boris Tadić tokom susreta sa Štefanom Fileom, izrazio da OČEKUJE (Ah!) da će kandidatura Srbije za članstvo u EU biti PROSLEĐENA (Oh!) Evropskoj Komisiji ŠTO JE PRE MOGUĆE (Uh!) i da će USKORO (Eh!) početi proces ratifikacije Sporazuma o stabiliziaciji i priključivanju".
Tako su u jednoj rečenici četiri ama baš ništa sabrana da daju utisak nečega.
Kod premijera, Mirka Cvetkovića, ples nula pretvorio se u pravi vatromet sabiranja ničega sa nečim. Naš premijer je sve vreme evro-atlantski žmirkao dok je File posle razgovora sa njim, novinarima saopštavao, obećavao još jedan "prazan burek" kao iluziju nečega: "Nadamo se da ćemo dobiti zeleno svetlo članica EU da Komisija (vežite se sada) IZNESE MIŠLjENjE o kandidaturi Srbije "za članstvo u Uniji", izreče File čisto ništa, na svim svetskim diplomatskim jezicima. I da ne bi domaćin pogrešno pao u trans, File pojašnjava da je pred Srbijom do članstva u EU "mnogo zadataka i izazova (ohladite malo Srbi), ali ključni je rešavanje pitanja vezanih za Kosovo". Tu se uzdržao da mu se ne omakne "priznanje".
I dok je još iza Filea na horizontu svetlucao vatromet nula, ničeg i ništa, u Londonu smo slavili još jednu istorijsku virtualnu pobedu. Zvanična vest je glasila da je naš ministar Ivica Dačić sa svojim britanskim kolegom u Londonu dogovorio da će Britanija – (samo što nije) – ukinuti vize za naše građane. Šta se to konkretno dogovorio i kada će se to ukidanje odigrati, saopštava konkretno sam ministar: "Dogovorili smo se da naši eksperti (pazi sada) OTPOČNU (obrati pažnju!) USKORO (pazi opet) SAGLEDAVANjE svih (pozor!) KRITERIJUMA i (nota bene) USLOVA koje Srbija treba da ispuni (kada?) kako bi naši građani mogli da bez viza putuju u Britaniju". Konkretno – nula minus nula. Ništa koje ne govori ništa, ali drži vodu do sledećih izbora i ostavlja utisak da svakim danom, u svakom pogledu, sve više napredujemo.
I sve dok god je ovako evro-hipnotisanog naroda, bla-bla-bla, sabiranje nula sa nulama, ničeg sa ničim, poprilično uspeva pa čak, bogami, dobija i izbore.
Pa se prisetih one priče kada je Veliki sin naših naroda i narodnosti jednom doputovao u Liku, a oni mu u počast okrenuli vola na ražnju. "Mnogo je, niste trebali toliko da se trošite", blago ih prekoreva Maršal.
– Ne brinite druže Tito, dok je Ličana biće i volova!
Dok je hipnotisanih i sluđenih da im okreću volove na ražnju, bojim se da bi evro-opsenari mogli da dobiju još koje izbore. Evro-integracijsko bla-bla-bla im je do sada prilično uspevalo.
Smrzosmo se živi od globalnog otopljavanja. Izgibosmo načisto od smrtonosnog svinjskog gripa. Padosmo s nogu od stalnog ulaženja u "evropske integracije"…
Ovo poslednje-neprestano ulaženje (samo što nismo) u evropske integracije je ujedno i planetarni fenomen sui generis, čudo neviđeno od marketiranja magle, uspešna prodaja alhemijske formule po kojoj je 0 + 0 = EU, gde sabiranje ničega sa ničim daje nešto.
