Grupa australijskih naučnika iz Instituta za medicinska istraživanja u Kvinslendu u molekulima ananasa otkrila je moćan antikancerogeni sastojak, koji bi mogao da doprinese proizvodnji novog leka protiv ove opake bolesti.
Iz mrvljenih peteljki ananasa, koje se koriste za omekšavanje mesa, posvetljavanje piva ili farbanje kose, naučnici su izdvojili dva molekula bromelina.
Jedan od ovih molekula podstiče imunološki sistem čoveka da uništava kancerogene ćelije, dok drugi blokira određeni protein, odgovoran za čak 30 odsto slučajeva pojave svih oblika karcinoma. Naravno, da bi se delotvornost ove terapije i potvrdila potrebno je da prođe određeno vreme kliničkih istraživanja.
Za bromelin se inače zna da je veoma efikasan u tretiranju lokalizovanih zapaljenja sa edemima. Takođe, deluje pozitivno na jačanje ugroženog kolagena u tkivu zahvaćenom celulitom, popravlja drenažu tkiva i olakšava varenje proteina. Zato se ananas preporučuje za mršavljenje, eliminaciju celulita i bora, protiv otoka.
Narodni lekari ga preporučuju i kod upale pluća, bronhitisa, anoreksije, nekih vrsta alergija, gušavosti, grebanja u grlu, ateroskleroze. Zbog zavidnih količina celuloze, treba ga uzimati i kod otežanog varenja.
Dobri poznavaoci za ovaj egzotični plod kažu da predstavlja eksploziju slasti, i štiti organizam od slobodnih radikala. Nažalost, zbog veće količine šećera, dijabetičari treba da ga izbegavaju.
Ananas sadrži i dosta ugljenih hidrata, a od minerala kalijum, natrijum, kalcijum, magnezijum, fosfor i mangan. Ima i biljnog pigmenta karotena, a od vitaminima, C, E i vitamine B grupe.
Za ananas je važno da se jede u svežem stanju, jer se samo tako postiže pun efekat na zdravlje. Savršen je kao desert posle večere, jer njegovi enzimi pomažu pri varenju.
Ali, treba voditi računa da poslednji obrok tokom dana bude najkasnije u 18 časova.
Na evropski kontinent ananas je stigao sa Kariba, iako se dugo verovalo da mu je postojbina Južna Amerika. S obzirom na to da je uspevao samo u tropskim uslovima, u Evropi nije mogao da se gaji, zbog čega je dostigao neverovatnu cenu, pa je za većinu bio nedostupan.
Zato su u njegovom ukusu i slasti u početku uživale samo kraljevske porodice. Tek kasnije španski i portugalski istraživači preneli su ananas u Aziju, Afriku i južnopacifičke zemlje, gde se i danas uzgaja.
