Analiza BBC: Zašto je Rusija napala Ukrajinu i šta Putin zapravo želi?

EPA/Maxim Shipenkov

Rusija je pokrenula razornu kopnenu, vazdušnu i pomorsku invaziju na Ukrajinu, evropsku demokratsku zemlju u kojoj živi 44 miliona ljudi. Ruske snage bombarduju centre gradova i približavaju se glavnom gradu Kijevu, a pred njima civili masovno beže.

Mesecima je predsednik Vladimir Putin negirao da će napasti svoje komšije, ali onda je pocepao mirovni ugovor i započeo ono što je Nemačka nazvala “Putinovim ratom”, šaljući trupe u Ukrajinu sa severa, istoka i juga, piše BBC.

I dok broj žrtava raste, ruski vođa optužen je da je uništio mir u Evropi. Čitava struktura bezbednosti Evrope zavisi od toga što će se dogoditi sledeće.

Zašto su ruske trupe napale?

Putin se pojavio na televiziji nešto pre zore 24. februara i izjavio da se Rusija ne može “osećati bezbedno, razvijati i postojati” zbog, kako on tvrdi, konstantnih pretnji koje dolaze iz moderne Ukrajine.

Odmah potom su napadnuti aerodromi i vojna sedišta, nakon čega su iz Rusije, anektiranog Krima i saveznice Belorusije u Ukrajinu ušli tenkovi i vojska. Sada su vojni avioni počeli da  bombarduju velike gradove.

Predsednik Putin često je iznosio optužbe da su Ukrajinu preuzeli ekstremisti, sve otkad je proruski predsednik Viktor Janukovič svrgnut 2014. godine, nakon meseci protesta protiv njegove vladavine.

Rusija se tada osvetila okupiravši južnu regiju Krim i započevši pobunu na istoku, podržavajući separatiste koji se bore protiv ukrajinskih snaga u ratu u kojem je život dosad izgubilo 14.000 ljudi.

Na kraju 2021. godine, Rusija je započela gomilanje svojih trupa blizu ukrajinske granice, istovremeno konstantno ponavljajući da nema nameru da napadne. Ali, tada je Putin poništio mirovni sporazum iz 2015. i odlučio da prizna područja pod kontrolom pobunjenika kao nezavisna.

Rusija se dugo bunila protiv želje Ukrajine da se pridruži Evropskoj uniji i NATO. Najavljujući invaziju, Putin je optužio NATO da preti “našoj velikoj budućnosti kao države”.

Koliko daleko će Rusija ići?

Postalo je jasno da Rusija želi da okupira velike gradove i svrgne ukrajinsku demokratski izabranu vladu. Predsednik Zelenski rekao je da je primio upozorenje “da me je neprijatelj označio kao metu broj jedan; moja porodica je meta broj dva”.

Rusija tvrdi da želi Ukrajinu da oslobodi od terora i “očisti je od nacista”. Njegove dugoročne ambicije za Ukrajinu ostaju nepoznate. On negira da želi da okupira Ukrajinu i odbija optužbe iz Velike Britanije iz januara da je planirao da instalira prorusku marionetu na čelo vlade.

Pre invazije, fokus Rusije uvek je bio na područjima koja su držali pobunjenici na istoku, s njenom podrškom. Ali to se sve promenilo kada je Putin priznao njihovu nezavisnost.

Ne samo da je jasno pokazao da ta područja više ne vidi kao do Ukrajine, podržao je njihove želje za još više ukrajinske teritorije. Samoprozvane republike prostiru se na nešto više od trećine regija Donjeck i Lugansk, a pobunjenici drže kontrolu nad ostatkom.

Koliko je ova invazija opasna za Evropu?

Ovo su strašna vremena za Ukrajince. Bombe padaju na gradove, a civili beže u skloništa iz vremena Hladnog rata.

Hiljade kako civila, tako i vojnika, su već poginule u ovom, kako ga naziva nemački kancelar Olaf Šolc, Putinovom ratu. Stotine hiljada ljudi je pobeglo iz Ukrajine zbog ruske invazije. Poljska, Mađarska, Rumunija, Moldavija i Slovačka beleže veliki porast prelazaka granica, a EU predviđa da bi iz svojih domova moglo biti proterano više od sedam miliona ljudi.

Ruski vođa je čak postavio nuklearno oružje u stanje visoke pripravnosti, nekoliko dana nakon što je Zapadu zapretio “posledicama kakve nikad pre niste videli” ako mu iko stane na put.

Šta Zapad može da učini?

NATO je jasno izjavio da ne planira da pošalje trupe u Ukrajinu, ali članice šalju oružje i medicinsku opremu. Evropska unija, prvi put u svojoj istoriji, kupiće i poslati oružje i drugu opremu.

NATO je poslao nekoliko hiljada trupa u baltičke države i Poljsku, a prvi put aktivira deo svojih mnogo većih snaga za brzu reakciju. NATO ne želi da kaže gde će one ići, ali neke bi se mogle rasporediti u Rumuniju, Bugarsku, Mađarsku i Slovačku.

Istovremeno, Zapad je usmerio svoje reakcije na rusku ekonomiju, finansijske institucije i pojedince:

– EU, SAD, Velika Britanija, Japan i Kanada izbacile su najveće ruske banke iz SWIFT mehanizma

– EU, Velika Britanija i Kanada su zabranile ruskim aviokompanijama ulazak u svoj vazdušni prostor

– Lične sankcije su uvedene predsedniku Putinu i ministru spoljnih poslova Lavrovu od strane SAD, EU i Britanije, a EU je uvela dodatne sankcije za još 351 ruskog parlamentarca

– Nemačka je zaustavila izdavanje dozvola za ruski gasovod, u koji su mnogo uložile i Rusija i evropske kompanije

– Ruski državni mediji Sputnjik i Russia Today, koji se smatraju bliskim Kremlju, zabranjuju se širom Evrope

– Sankt Petersburgu je oduzeto domaćinstvo ovogodišnjeg finala Lige šampiona i ruski Grand Prix se neće održati u Sočiju.

Šta Putin želi?

Ne samo da je zahtevao da se Ukrajina nikad ne pridruži NATO, Putin je zatražio i da se Savez vrati u 1997. godinu i poništi članstvo članicama na istoku. Žalio se da se Rusija “više nema kuda povući – misle li oni da ćemo samo sedeti i gledati ovo?”

Putin želi da NATO povuče svoje snage i vojnu infrastrukturu iz zemalja članica koje su se pridružile od 1997. i da ne “šalje oružje u blizinu ruskih granica.” To znači centralnu Evropu, istočnu Evropu i zemlje Baltika.

Prošle godine, Putin je napisao dugački članak u kojem je opisao Rusiju i Ukrajinu kao “jednu naciju” i opisao pad Sovjetskog Saveza kao “raspad istorijske Rusije”.

Tvrdio je da je modernu Ukrajinu potpuno stvorila komunistička Rusija i da je to sada marionetska država koju kontroliše Zapad. Njegov pritisak na Ukrajinu da ne potpiše sporazum o želji za pridruženjem Europskoj uniji 2013. prouzrokovao je proteste koji su rezultirali svrgavanjem proruskog predsednika.

Postoji li diplomatski izlaz?

Šanse su za to trenutno male, bez obzira na to što dve zemlje održavaju pregovore na granici s Belorusijom. Rusija insistira da Kijev položi oružje i krene u demilitarizaciju, što se neće dogoditi. Gledano dalje od rata, svaki potencijalni dogovor morao bi uključivati status istočne Ukrajine, kao i kontrolu oružja sa Zapadom.

SAD je ponudio da započne pregovore o ograničenju raketa kratkog i srednjeg dometa, kao i novi sporazum o interkontinentalnim projektilima. Rusija zahteva da se zabrani nuklearno oružje SAD bilo gde izvan američkih državnih granica.

Rusija je pozitivno reagovala na predloženi “mehanizam transparentnosti” međusobnih provera raketnih baza – dve u Rusiji, a dve u Rumuniji i Poljskoj – piše BBC.