Američki izbori 5. novembra osetiće se širom sveta, pa i na Kosovu, i na ovaj ili onaj način uticati na politiku, piše Radio Slobodna Evropa.
U trci za Belu kuću su Kamala Haris, iz Demokratske stranke, trenutno potpredsednica, i Donald Tramp, iz Republikanske stranke i predsednik SAD od 2017. do 2021. godine.
Kosovo je tokom godina stalno bilo u pažnji SAD, bez obzira na njeno političko vođstvo.
Za vreme demokratskog predsednika Billa Klintona, 1999. godine, SAD i drugi saveznici NATO su bombardovali mete tadašnje jugoslovenske vojske. Skoro deset godina kasnije, pod republičkim predsednikom Džordžom V. Bušom, Kosovo je proglasilo nezavisnost.
Kosovo nije visoko na dnevnom redu
Čak je i sadašnja administracija, u kojoj je Haris deo, stalno podsticala Kosovo da normalizuje odnose sa Srbijom, kao uslov za napredovanje na putu evropskih integracija, dok je Tramp kao predsednik bio svedok potpisivanja sporazuma između Kosova i Srbije za normalizaciju ekonomskih odnosa.
Za premijera Kosova, Aljbina Kurtija, rezultat izbora 5. novembra izgleda da ima malo posledica na tekuću saradnju i partnerstvo. On je i dalje uveren da će se njegova posvećenost angažovanju sa liderima iz različitih političkih sredina nastaviti.
– Ja sam premijer Republike Kosovo i sarađujem sa liderima država koji su sa svih strana političkog spektra – ovo kao premijer. Kao šef Pokreta Samoopredeljenje, naravno da sam socijaldemokrata, ja sam demokrata i nemam šta novo da dodam – rekao je Kurti na konferenciji za novinare u Prištini.
Za analitičare u SAD situacija neće biti tako jednostavna. U početku, sa ratom u Ukrajini, sukobom na Bliskom istoku i teritorijalnim sporom u Južnom kineskom moru, Kosovo, prema njihovim rečima, neće prodreti visoko na dnevni red.
Zatim, u trci su dva potpuno različita kandidata – Haris bez iskustva na Zapadnom Balkanu i Tramp, poznat po svom transakcionom pristupu, odnosno „kupuj i prodaj“.
Tramp bi vratio ideju o podeli Kosova?
Frenk Vizner, bivši američki izaslanik za status Kosova, kaže da je najveći problem Kosova spor sa Srbijom. Vizner ne očekuje nikakav pomak u tom pravcu ako Haris bude izabrana za predsednika.
– Pretpostavljam da bi njena administracija težila manje ambicioznim ciljevima. Pokušala bi da Kosovo i Srbiju dovede za sto, zajedno sa Evropljanima, ali bi težila manjim pomacima – u ekonomiji, trgovini, kulturi, kretanju ljudi… Dakle, u stvarima koje počinju da snižavaju temperaturu između dve zemlje – kaže Vizner.
Dejvid Filips, direktor Programa za izgradnju mira i ljudska prava na Univerzitetu Kolumbija, deli slične stavove. Od nje ne očekuje značajnije postupanje po pitanju odnosa Kosova i Srbije.
– Ona je pristalica vladavine prava i ljudskih prava. Dakle, verovatno ćemo to primetiti ne samo na Kosovu, već svuda u svetu. Možemo očekivati da ona postane šampion vladavine prava i borbe protiv kleptokratije – kaže Filips.
Za Trampa su izgledi znatno zabrinjavajući, piše RSE. Oba stručnjaka strahuju da bi njegov „transakcioni“ pristup mogao dovesti do nepredvidivih i potencijalno opasnih posledica po budućnost Kosova.
Vizner ne isključuje mogućnost da Tramp istraži podelu Kosova kao brzo rešenje za njegov tekući sukob sa Srbijom.
– Ako vidi bilo kakav dogovor sa Vučićem koji mu odgovara, neće čekati da se Kosovo povinuje. On će biti transakcijski, tražiti dogovor, tražiti napredak, tražiti nešto zbog čega izgleda dobro – kaže Vizner.
On podseća da se o sporazumu o razmeni teritorija između Kosova i Srbije, po etničkim linijama, razgovaralo 2020. godine, tokom Trampovog prvog predsedničkog mandata. Međutim, plan nije napredovao jer je tadašnji predsednik Kosova Hašim Tači predat Specijalnom sudu u Hagu kao osumnjičeni za ratne zločine.
Filips takođe kaže da Tramp vidi podelu Kosova kao brzo rešenje za njegove problematične etničke odnose i da bi to, prema njegovim rečima, ne samo destabilizovalo Kosovo, već bi otvorilo Pandorinu kutiju i za druge zemlje multietničkog Balkana, kao što su Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina ili Srbija.
– Ako Tramp bude izabran, verovatno ćemo videti veliku promenu u pristupu Sjedinjenih Država. Tramp ima finansijske interese na Balkanu. Ima dokazano interesovanje za povoljne transakcije SAD – kaže Filips.
