Analitičari: Očekuje se dramatičan pad dolara

pixabay.com

Sredinom januara dolar bi mogao da doživi nagli pad, jer će Federalne rezerve SAD tokom mesec dana “uliti” skoro 500 milijardi u američku ekonomiju.

Analitičari smatraju da je mešanje Federalnih rezervi u finansijski sistem države dostiglo “epske” razmere zbog rastuće pretnje za krizu u bankarskom sektoru, uporedivu sa onim što se dogodilo 2008. godine.

Prošle jeseni u SAD je iznenada izbila kriza likvidnosti: 16. septembra, zahtevi banaka za kratkoročne kredite Federalnih rezervi odjednom su se skoro udvostručili – sa 27 milijardi na 53,2 milijarde. To je dovelo do povećanja kreditnih stopa sa 2,29 odsto na 4,75 odsto. Već sledećeg dana banke su podnele zahteve za kredit u iznosu većem od 80 milijardi dolara. Kratkoročne stope su skočile na deset odsto.

Pri tom, sama stopa federalnih fondova (po kojoj banke iz rezervi daju kratkoročne kredite drugim bankama) prvi put je premašila ciljani dijapazon Federalnih rezervi od 2,3 odsto i dostigla 2,35 odsto.

Dolari na međubankarskom tržištu nisu toliko mnogo vredeli čak ni u jeku krize 2008. godine, a ni tokom pucanja “mehura dotkoma” 2002. godine.

Da bi se spasilo finansijsko tržište od paralize, Federalna banka rezervi Njujorka prvi put još od globalne finansijske krize, počela je da kupuje od banaka hartije od vrednosti (američke državne obveznice, obveznice federalnih agencija i hipotekarne obveznice), obezbedivši priliv gotovine u ekonomiju. Samo za dva dana (18. i 19. septembra) finansijske vlasti su “ubrizgali” u tržište 128 milijardi dolara.

Rezerve se smanjuju

Analitičari su došli do zaključka da je septembarski kolaps na tržištu kratkoročnog finansiranja izazvan, jednim delom, nespremnošću četiri krupne banke da daju kredite.

“Poslednjih meseci aktivi primarnih kreditora usredsredili su se na državne obveznice, što je ograničilo njihovu sposobnost da obezbede finansiranje u kratkom roku na tržištima kupoprodaje hartija od vrednosti”, navedeno je u istraživanju Banke za međunarodna poravnanja (BMP).

U izveštaju nije ukazano koje tačno banke su oborile tržište, ali, kako je saopštio jedan od rukovodilaca “Fajnenšel tajmsa”, u pitanju su vodeći proizvođači na tržištu, uključujući i “JP Morgan”.

Međutim, postoje i drugi, dublji uzroci krize. Na primer, konstantno smanjenje bankarskih rezervi u poslednjih pet godina, koje se naročito ubrzalo nakon što je u avgustu usvojen zakon o produženju roka za dostizanje gornje granice državnog duga.

Od 14. avgusta do 17. septembra američko Ministarstvo finansija je potrošilo više od 120 milijardi dolara rezervi, smanjujući gotovinske rezerve najvećih banaka i, shodno tome, njihovu sposobnost da plasiraju sredstva na tržištu kratkoročnog finansiranja.

Raste državni dug SAD

Prema zvaničnim podacima, državni dug SAD dostigao je 22,5 biliona dolara (106 odsto BDP-a). Sumnjajući u solventnost Vašingtona, najkrupniji kreditori postepeno odbacuju “najpouzdanije i najlikvidnije instrumente na svetu” — državne obveznice.

Prema mišljenju menadžera portfeljskih fondova, u takvoj situaciji kriza na tržištu kratkoročnog finansiranja će se samo pogoršati. I uskoro će Džerom Pauel zvanično objaviti novi krug smanjenja količine novca.

Američka valuta se može suočiti sa naglim padom već u januaru, ozbiljan pritisak na kurs izvršiće porast bilansa Federalnih rezervi za deset odsto (na rekordnih 4,5 biliona dolara) za samo mesec dana.