Ana Brnabić vodiće i novu srpsku vladu, pa će tako ova jedina žena premijer u svim dosadašnjim srpskim vladama, biti i jedna od retkih koja će taj posao raditi u dva mandata.
Kada joj je prvi put dao mandat za sastav nove vlade 2017, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da ima “biografiju bez mrlje i izvanrednu energiju”, a drugi je proteklih dana, obrazložio njenom žestokom borbom za Srbiju u prethodnom mandatu, navodeći da se “nije dodvoravala ni stranim centrima moći ni domaćim”.
Ana Brnabić je rođena je 28. septembra 1975. u Beogradu, u porodici Ružice i Zorana Brnabić. Ima starijeg brata Igora. S majčine strane baka i deka su iz Babušnice. Deda po ocu Anton je bio sa Krka, iz Stare Baške, gde se porodica pominje u crkvenim knjigama još davne 1673, a baka Srpkinja iz Gorobilja kod Požege. Staru porodičnu kuću na Krku deda je prodao i izgradio novu 1980, čiji je vlasnik premijerka koja je sa bratom kao dete tamo provodila raspuste i letovala svake godine, osim 90-ih.
Završila je Petu beogradsku gimnaziju 1994. i upisala Univerzitet u SAD gde je 1998. diplomirala na studijama poslovne administracije u Mičigenu. U Londonu završava master studije na univerzitetu Hal i stiče MBA diplomu iz marketinga. U vreme studija je radila za Srpski informacioni centar kao administrator, a bila je zadužena i za odnose sa javnošću. Pričala je da se tada nije libila da radi razne poslove.
– Život u Engleskoj me je naučio da nije sramota raditi bilo koji posao. Danas si direktor, sutra, dok se ne snađeš, radiš u kafiću. Delila sam flajere za školu engleskog jezika za pet funti na sat i izdavala knjige u studentskoj biblioteci, i to mi je bio najdosadniji posao – pričala je ona.
U Srbiju se vraća 2002. i počinje da radi posao odnosa sa javnošću na Programima za agrarni razvoj Srbije, koje je tada finansirala EU. Ubrzo prelazi u USAID gde je učestvovala u raznim projektima u Srbiji. Bila je i zamenica direktora Projekta za razvoj konkurentnosti Srbije i ekspert na Programu reforme lokalne samouprave u Srbiji. Radila je na osnivanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) 2006. gde je bila član, potom i predsednica UO. Učestvovala je i u osnivanju i bila prvi izvršni direktor i član UO fondacije Peksim koja daje stipendije studentima, ako se obavežu na povratak u Srbiju.
U američkoj kompaniji Kontinental vind Srbija za razvoj vetroelektrana, zaposlila se 2011. Od 2013. je bila direktor te kompanije. Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu je postala 2016, a posvetila se radu na efikasnijem radu državne uprave i lokalne samouprave i izgradnji modernije i transparentnije e-uprave.
– Razlika ministarskog i drugog posla je što unapred znate da imate limitirano vreme. Ako propustite šansu da pokažete šta znate, nećete imati još četiri godine da to ispravite – pričala je tada.
Kada je 2017. prvi put postala premijerka bila je vanstranačka ličnost, ali je 2019. uzela partijsku knjižicu Srpske napredne stranke.
Govori engleski i ruski jezik. Dobitnica je priznanja Biznis dama godine u kategoriji Društveno odgovorno poslovanje za 2013. i nagrade Duga Gej trejt alijanse za 2016/2017. Deklarisala se kao gej, živi sa doktorkom Milicom Đurđić i sinom Igorom rođenim 2019.
