Lepo je kad se naši ljudi, daleko od matice, okupljaju povodom nama značajnih jubileja, posebno na istorijskim mestima, a još je lepše kad u tome učestvuju i stranci. Jedna od njih je i Francuskinja An-Mari Tomas koja u Lionu važi za velikog prijatelja Srba.
Ova Francuskinja je to i dokazala ovih dana, uoči tradicionalnog obeležavanja 11. novembra, Dana primirja u Prvom svetskom ratu. U susret prazniku An-Mari je napisala tekst koji, osim što je važan za nju, jeste i još jedno svedočanstvo o francusko-srpskom prijateljstvu, čime je nastavila misiju svoga oca Lisjena Tomasa.
Spasen od zaborava
– An-Mari sam prvi put srela pre nekoliko godina, na groblju u Sen-Ženi-Lavala, gde svake godine odajemo počast za 63 stradala srpska vojnika. Kako smo mi dijasporci verni memorijalnom putovanju do Prvog svetskog rata, tako nam se, uz drage prijatelje Francuze, pridružuje i An-Mari – ovako Francuskinju vernu Srbima predstavlja Aleksandra Dobranić Bursać, učiteljica srpske dopunske škole u Lionu.
U tekstu, koji je i zvanično predala Udruženju nasleđa gradića Sen-Ženi-Lavala, An-Mari je podsetila kako je zahvaljujući njenom ocu, u ovom mestu, pre dve decenije od zaborava spasen spomenik posvećen prijateljstvu dveju zemalja iz Prvog svetskog rata.
– Tokom 2000. godine, moj otac je posle jedne sahrane prolazio grobljem San-Ženi-Laval i njegov pogled je kao magnetom privukao jedan visoki nadgrobni spomenik. Delovao mu je kao vidikovac prema našem gradiću, ali ga nikad ranije nije primetio – napisala je An-Mari.
Njen otac je, opisuje ona, prišao toj kamenoj večnoj kući i, zbog vremenskog protoka, više prstima nego očima čitao isklesana slova. Otkrio je da je reč o spomeniku posvećenom francusko-srpskom prijateljstvu.
Uklesana imena
– Potom je otišao u opštinu Sen-Ženi-Laval da se raspita o poreklu spomenika i saznao da je to poklon Srbije, koji je podignut oko 1920. godine u znak zahvalnosti zbog Srba lečenih u mesnoj bolnici za vreme Velikog rata. Nažalost, njih 63 nisu preživeli i tu su sahranjeni – navela je Francuskinja i dodala da njihova tela počivaju u blizini glavnog spomenika posvećenog svim žrtvama rata, kao i da su im imena uklesana na velikom mauzoleju.
Kako bi se istorija spomenika francusko-srpskog prijateljstva još više rasvetlila u pomoć Lisjenu su tada, prema njenim rečima, priskočila dvojica njegovih prijatelja Velimir Traparić i Bora Krsmanović. Cilj je, navela je An-Mari bio da se nastradali vojnici i civili za vreme Prvog svetskog rata i kasnije, registruju zvanično i poimenično.
– Spisak svih preminulih i sahranjenih Srba u tom groblju Velimir je predao tadašnjem Konzulatu Srbije u Lionu, koji je, kako se pretpostavlja, imena prosledio u njihovu zemlju porekla i do njihovih porodica i naslednika – napisala je Francuskinja u svom tekstu.
Orilo se “Tamo daleko”
U centru ovog gradića od 22.000 stanovnika, nalazi se impozantan Spomenik mrtvima, pred koji svake godine, obeležavajući 11. novembar, dođe i srpska delegacija.
– Tu su uvek deca, učenici srpske dopunske škole u Lionu, na čelu sa učiteljicom Aleksandrom Dobranić Bursać, pridruže im se i francuski školarci, predstavnici Konzulata ili Ambasade Srbije, Saveza srpske dijaspore, srpski pravoslavni sveštenik, kao i zemljaci koji stignu iz okolnih mesta sa jugoistoka Francuske. Na ceremoniji 2015. godine, zaorila se vojnička himna “Tamo daleko”, a otpevali su je Aleksandrini đaci i njihovi roditelji iz Udruženja “Nikola Velimirović”, a tu se u svoj punoći mogla osetiti iskrena ljubav i nostalgija za maticom – tako opisuje An-Mari.
Dve nove ploče
Za svečano obeležavanje stogodišnjice Primirja u gradiću Sen-Ženi-Laval, 2018. godine su položene dve nove komemorativne ploče kao omaž srpskim vojnicima palim za slobodu svih nas.
– Jedna ploča je poklon srpske pravoslavne crkve Svetog Ćirila i Metodija iz Liona, a druga Saveza Srba dijaspore Jug Francuske – navela je An-Mari koja je, skoro savršeno, upoznata sa ovim delom istorije srpskog solunskog vojnika.
Grana jorgovana
– Prema pisanju lokalnih novina “Progres”, 12. novembra 2015. godine u Sen-Ženi-Lavalu zasađena je grana jorgovana u znak sećanja na prekrasnu dolinu jorgovana procvetalu uz Ibar kojom je, kao dokaz ljubavi, kralj Uroš dočekao svoju suprugu Francuskinju Jelenu Anžujsku. Jelena je u 13. veku, sve do smrti, bila veoma cenjena i voljena kraljica Srbije – i na tom planu svojim znanjem pohvalila se An-Mari Tomas.
