Gotovo ceo 20. vek je Ukrajina bila u okrilju Rusije (ma kako se ona zvala), a prethodno je bila protektorat raznih istočnoevropskih monarhija. Gde je tu Amerika? Nema je, zato sledi razumno pitanje: Šta će SAD u vrtlogu aktuelnih nevolja koje su zadesile ovu zemlju?
Pri tom, Rusija je tamo uložila najviše para, što je za Ameriku svakako jak argument, s obzirom na srebroljublje koje u njoj caruje. Moskva je u Ukrajini izgradila čitavu mrežu gasovoda kojima pored te sada susedne zemlje, snabdeva i veći deo Zapadne Evrope. U to je uložen značajan deo bruto društvenog proizvoda Rusije, dakle, finansijeri su ruski građani.
Zapadna Evropa je glatko prećutala ovu činjenicu zahtevajući od Putina samo sigurno snabdevanje gasom tog dela Starog kontinenta tokom zime.
U to ime, Kunstler je u osvrtu koji prenosi nemački sajt KOPP zatražio od političara u Vašingtonu (uključujući i "progresivni" lager oko Obame, za koga je Kunstler, kaže, dva puta glasao, a sada ga proglašava za najgoreg predsednika SAD svih vremena) da prestane sa huškanjem na boj zbog Ukrajine za koju kaže da je "nesrećna, za Ameriku beznačajna i daleka zemlja’.
– Kako je to sudbina Ukrajine povezana sa ljudima u Ohaju ili Nebraski ili onima iz bilo koje od američkih saveznih država – pita se autor čiji otrežnjujući komentar zadire u veoma osetljivo pitanje za Baraka Obamu i njegovu ekipu oko globalno prezrene uloge SAD kao svetskog policajca.
Ovde valja podsetiti na polutajnu misiju šefa američkih obaveštajaca Džona Brenana u Kijevu kada je tamošnjim pučistima preneo nalog iz Vašingtona: "Napadnite teroriste!" Na pitanje Kremlja šta je prvi špijun SAD tražio u Ukrajini, Obamina administracija je nervozno odgovorila da je on, kao i ostali u Vašingtonu, privržen "diplomatskom rešenju" krize u Ukrajini?!
"Ranije su u Evropi postojale veštice i đavoli, a danas, zahvaljujući (američkom) uzoru, postoje samo – teroristi", narugao se Kunstler naređenju v.d. predsednika Ukrajine, Oleksandera Turčinova, da počne "antiteroristička akcija". Reč je zapravo o izvršenju Brenanove naredbe da otpočne krvav građanski rat, a možda i sukob širih razmera. Sve je to već viđeno, recimo u Bosni, kada je 1992. godine šutnut pomirljivi Kutiljerov plan i na mig iz Vašingtona otpočeo građanski rat u srcu bivše SFR Jugoslavije. To naši ljudi nikada nisu zaboravili. Ni oprostili.
Vratimo se Ukrajini. Američki mediji jadikuju i prizivaju kontramere zbog 40.000 ruskih vojnika, raspoređenih duž granice sa Ukrajinom (naravno, sa ruske strane).
"A previđaju da je to samo par hiljada soldata više od onih 33.000 američkih vojnika u Avganistanu gde nameću nekakav američki projekat, uz oko 3.000 Amerikanaca u bivšoj sovjetskoj republici Kirgistanu i oko 15.000 pripdnika armije SAD u Kuvajtu i Bahreinu", piše već pomenuti autor i pita svoje zemljake da li se sećaju da li su se Rusi poslednjih decenija ikada žalili na ove vojne hiperaktivnosti Vašingtona u delu sveta koji je u susedstvu Ruske Federacije.
Pri tom Kunstler ironično zaključuje da većina američkih ratnih veterana, učesnika nekog od pohoda u islamskim zemljama, po povratku (ukoliko nisu izvršili samoubistvo u rastrojstvu) nisu imali naročito visoko mišljenje o uspehu koji su tamo postigli. "Mi imamo još mnogo toga da uradimo u našoj zemlji i da se prilagodimo novoj realnosti u turboindustrijskoj globalnoj privredi, u vezi s čim nismo ništa učinili, jer se domaća rasprava o tome vodi na dečjem i idiotskom nivou", smatra pomenuti autor komentara.
