Nedelju dana posle drakonske kazne od 8,9 milijardi dolara kojom je američki sud sankcionisao francusku banku BNP Pari Ba zbog kršenja embarga prema Kubi i Iranu, dva najveća udruženja francuskih i nemačkih poslodavaca, strepe da bi SAD mogle da nastave sa udarima protiv evropskih banaka kako bi ih oslabile i zatim jeftinije kupile.
– Bilo bi neprihvatljivo da SAD oslabe evropski finansijski sistem da bi zatim kupile evropske banke, izjavio je Ulrih Grilo, prvi čovek Udruženja nemačkih industrijalaca (BDI) na nedavnom sastanku sa kolegama iz francuskog udruženja Medef.
Grilova izjava pokazuje da krupna industrija, koja se uvek zalagala za odumiranje države i slobodnu konkurenciju, sada, pred opasnošću iz SAD, menja "priču". Francuski i nemački industrijalci, čija je sudbina povezana sa evropskim bankama, sada očigledno prizivaju zaštitu države potvrđujući debakl neoliberalne doktrine tržišta koje se "samo organizuje".
Sudbina slična onoj koja je zadesila francusku banku Pari ba, mogla bi uskoro da snađe i nemačke Dojče bank i Komerc bank, koje se takođe nalaze na udaru američkog pravosuđa.
|
Pitanje za G-20 – Američke kompanije raspolažu sa 900 milijardi za kupovine u inostranstvu, tvrdi Ulrih Grilo. Nemački industrijalci tražiće od vlade u Berlinu, koja ove godine predsedava grupom G-20 (najbogatije zemlje sveta), da na dnevni red stave pitanje poreske politike.
|
Predsednik BDI požalio pred novinarima na činjenicu da su američke kompanije oslobođene plaćanja poreza na novac koji ulažu u kupovine u inostranstvu. Od ovog mehanizma, na osnovu kojeg funkcionišu transatlantski odnosi, korist izvlači naročito američki Dženeral elektriks koji je upravo najavio kupovinu preduzeća Alsatom, ponosa francuske industrije, za sumu od 12,35 milijardi evra. Ponuda nemačkog Simensa, vezanog za japanski Micubiši, bila je odbačena.
– Ova operacija postavlja pitanje kako funkcioniše međunarodno poresko pravo. Sve je više američkih firmi koje upotrebljavaju novac na koji ne plaćaju porez da bi njime kupovali po svetu – i to za neverovatne sume, rekao je Ulrih Grilo, ističući da je reč o nelojalnoj konkurenciji.
– Kada ne bih plaćao porez, mogao bih i ja da kupujem preduzeća za 30 do 40 odsto skuplje, rekao je Grilo.
