Nemira će tek biti, jer su Amerikanci u strahu i panici zbog socijalne krize izazvane koronavirusom, a ova izborna je samo pojačala nezadovoljstvo.
Tramp neće tako lako otići sa vlasti, on se čovek tri puta dizao iz mrtvih i napravio je imperiju, neće on da ode tako lako, pričaju za Sputnjik pojedini Srbi koji žive u SAD.
U više američkih gradova nakon predsedničkih izbora došlo je do protesta pristalica i republikanaca i demokrata, koji pozivaju zvaničnike da „prebroje svaki glas“.
Protesti i nemiri zabeleženi su u Arizoni, Los Anđelesu, Sijetlu, Hjustonu, Pitsburgu, Mineapolisu, San Dijegu i Njujorku gde su se hiljade demonstranata sukobile sa policijom.
Pančevac Vladimir Radovanović koji trenutno živi i radi u Njujorku kaže da gotovo polovina Amerikanaca sa kojima sarađuje i ne zna ko im je predsednik, a da su njegovi saradnici i prijatelji srpskog porekla jako razočarani dešavanjima oko predsedničkih izbora.
Amerikanci u strahu od haosa
“Svi su, ali bukvalno svi, glasali za Trampa. Ako pobedu na kraju odnese Bajden, to je verovatno problem za nas. Tramp za četiri godine nije izazvao ni jedan rat, nije bilo ni malverzacija, uvek je nekako bio na našoj strani, nije se mnogo mešao ni u Srbiji i tako je prećutno bio na našoj strani, zato razumem stav naših ljudi”, priča Radovanović.
On dodaje da su Njujorčani i dalje pomalo uplašeni od korone, ali mnogo manje od virusa koliko od ekonomske krize i neizvesnosti koja vlada, posebno ovih dana posle izbora.
“Mnogo ljudi je izgubilo posao, svi su na socijalnoj pomoći, ona sada ističe i kreće panika. Apsurdno, ali mi koji smo ovde na crno i radimo najgore poslove, nama ne gori pod nogama”.
Sagovornik Sputnjika iz Njujorka kaže da ne zna da li će država naći način da reši ekonomsku nestabilnost, koja će, veruje, biti sve veća, ali je siguran da je postizborna kriza tek počela.
“Poznajući ga, Tramp se neće predati. Već je proglasio pobedu i tu se malo opekao, on je biznismen, malo se zaigrao, ali ćemo da vidimo šta će se desiti”, kaže Radovanović.
Protesti nezadovoljnih počeli su i u San Dijegu, za koji Marko Plavšić koji u ovom gradu živi poslednjih šest godina kaže da je grad država za sebe, potpuno izolovan od ostatka Amerike. Ljudi ne obraćaju puno pažnje na aktuelne političke događaje, okrenuti su zdravlju i uživanju u životu. Upravo zbog toga smo ga pitali šta ih je nateralo da izađu na ulice.
“Uvek se nađe neka grupa neupućenih ljudi kojima treba haos i nemir, jer ne znaju ništa, nisu ni obrazovani. Sve bih ovo nazvao veštačkim održavanjem nemira, da bi se ljudi držali u strahu i da bi lakše moglo da se vlada njima”, kaže Plavšić.
On dodaje da je reč o nadmetanju u velikoj igri, da nije bio na protestu, ali je razgovarao sa Amerikancima koji su, kaže, apsolutno podeljeni, a zajedničko im je što ne znaju da objasne zašto su za Trampa ili Bajdena.
“Oni to ne znaju, već samo prihvataju ono što im je prezentovano, samo se time vode. Kao da nemaju svoje mišljenje, više su naklonjeni medijima i onome što im podastiru. Pitao sam ih zašto Tramp nije dobar ili zašto Bajden nije dobar, odgovori se svode na to ko kako izgleda, kako priča ili psuje, kako tretira druge ljude. Uglavnom, nemaju realnu sliku, ni realno mišljenje o ovim događajima”, kaže Plavšić.
Kao na Balkanu
On se ne plaši da će nemiri potrajati, dodaje da ima iskustvo sa Balkana koje ga je dovoljno politički potkovalo. S druge strane, Amerikanci su u velikom strahu.
“Oni su jako uplašeni, ne znaju šta će i kako biti, briga im se uglavnom svodi na to da dobiju pomoć od države, 500, 600 dolara nedeljno. Većina se vodi u socijalnom, ako dobijaju tu pomoć, onda ne mogu da rade, pa i neće da rade kako bi dobijali pomoć”, ocenjuje sagovornik Sputnjika iz San Dijega.
Trampove pristalice okupile su se i ispred izbornih centara u Detroitu, Mičigenu i Feniksu u Arizoni, baš kada je američki predsednik najavio da pokreće niz tužbi da bi se zaustavilo brojanje u nekoliko ključnih država.
Istovremeno, na hiljade pristalica demokrate Džoa Bajdena protestuje u više gradova širom Sjedinjenih Država zahtevajući da se svaki glas prebroji. Iako je većina protesta bila mirna, zabeleženo je nekoliko slučajeva nasilja u Njujorku i Portlandu.
