Zapad je napravio „fatalnu grešku“ što je poverovao u koncepciju američkog politikologa Frensisa Fukujami o „kraju istorije“, piše u svom članku kolumnista nemačkog lista „Velt“ Mihael Štjurmer.
Prema rečima autora, posle raspada SSSR-a u Americi se proširila ideja o tome da je došao „kraj istorije“. Zapadna civilizacija je pobedila u celom svetu, što je označilo kraj epohe ideoloških sukoba, globalnih revolucija i ratova.
Mada, to je sve bila samo fantazija. Kako navodi Štjurmer, ta ideja je bila previše lepa, da bi bila istinita, a euforija se kratko zadržala.
„Iz ruševina Sovjetskog Saveza, kroz neverovatan bol i revolucionarne transformacije, oživela je Rusija, dok su zapadne države vrlo nepromišljeno odlučile o istočnoevropskom pitanju, prihvativši sa pobedničkim osmehom Poljsku i Pribaltičke zemlje u Evropsku uniju i NATO, ne uzimajući u obzir mišljenje Moskve, napisao je autor.
„Rusija je svoje nezadovoljstvo morala da sakrije ispod osmeha, ali stari računi su i do danas otvoreni“, naveo je kolumnista.
Kako smatra Štjurmer „stari demoni“ su uzeli svoje i na evropskom kontinentu je nastao sistem koji nije napravljen na osnovu balansa, već na hegemoniji sa Amerikom u ulozi apsolutnog lidera. Međutim, situacija se kasnije promenila, s obzirom da je Rusija pod novim rukovodstvom počela da izjavljuje da ne želi da se pomiri sa drugostepenom ulogom u novom svetskom poretku i vratila se na međunarodnu arenu.
Kako navodi Štjurmer, Zapad nije dobro procenio Rusiju, s obzirom da kratak period slabosti posle raspada Sovjetskog Saveza nije bio i njen kraj. Konfrontacija sa realnošću je privlačnu ideju o „kraju istorije“ pretvorila u „fatalnu samoobmanu“.
Prema rečima autora, ako se pogleda unazad, može se shvatiti da je najbolja šansa za stvaranje svetskog poretka orijentisanog na Zapad i na zapadne vrednosti bila nešto između ruskih agonija i trijumfa Sjedinjenih Američkih Država. Pritom, ta šansa je već propuštena i nije poznato da li će se ukazati još jedna takva mogućnost, zaključio je kolumnista.
Na žalost ovde nešto nije jasno. Bahatost je verovatno razlog što zapad nikako da nauči tu lekciju. Sa Rusijom su istu šemu pokušali od Napoleona pa i pre njega pa do II sv.rata a evo i danas i uvek se isto dogodi. Na žalost cenu plati običan čovek svojim žrtvama. Nemam odgovor na tu glupost da ponižavaju tako veliku silu i konstantno pokušavaju da je poraze. Da se to na kraju ne završi tragedijom za sve.
Ne. Amerikanci nisu imali takvu sansu, da naprave veliku gresku.
Zato sto Amerikanci zive u rezervatu.
Ne žive amerikanci u rezervatu već ga čine svojim uticajem na male i slabe zemlje kao naša koje žive u rezervatima. No nije težište u rezervatu već u slobodi i pravu na život bez mešanja velikih sila i njihovih ekonomskih političkih i drugih ucena koje su sve samo ne demokratija. Velike zemlje a tu je sem Amerike i Rusija i Kina i Britanija,Nemačka, Francuska… u ime svojih globalnih interesa nameću neke paradoksalne zakone i norme čak i delu svoje navodne zajednice pa vidimo problem sa Mađarskom i njenim zakonom o zabrani uticaja propagande gej populacije na maloletnike šta je nekome zasmetalo ne kao zakon već kao navodno autonomno mišljenje koje se kosi sa ZAJENIČKOM /čitaj centralizovanom/ politikom EU. Pokušaj da se nametne centralizovana politika unutar EU vrlo slična npr Kini ili Americi /politika duboke države/. Taj put koji vodi globalizaciji koji navodnu demokratiju nameće uz pomoć medijia je u stvari put “pravih autokrata” i vodi ka totalitarizmu i UPLITANJU i na kraju UKIDANJU najvrednije tekovine čovečanstva a to je PORODICA. Kontrola porodice kao primarog nukleusa ljudske zajednice je kraj pojma reči DEMOKRATIJA tj vladavine naroda. Britanci su to prvi osetili i ma kako nam se činilo čudno pošto su jedni od velikih očito uticaj i aspiracije nisu mogli da podele između sličnih ali ne istih Amerike i EU. Napominjem EU je preterala sa mešanjem i uticanjem u političke i druge odluke svojih članica. Ni unutar SAD-a federalni zakoni ne rade takav pritisak na federalne jedinice tj države u USA. Mislim da put ka ovakvoj EU vrlo lako može da završi za male zemlje slišno kao put Belgije koja je sve samo ne nezavisna kao ekonomski sa dugom od preko 100% bdp-a a politički da ne pominjemo jer im plate sada ovise isključivo o EU tako da kako je neprepoznatljivo bilo uoči WW 2 anektiranje Belgije tako i njihov glas u EU danas nije njihov a takvih zemalja “KOJE IMAJU GLAS ALI SE NIŠTA NE PITAJU” ima koliko hoćete u EU. Rusi su imali pandam EU i zvao se SSSR i znamo kako se završilo.