Amerikanci “spajaju kraj s krajem”: Žive od plate do plate

pixabay.com

Skoro jedan od tri američka radnika ostane bez novca pre naredne plate, čak iako je njihova godišnja zarada preko 100.000 dolara.

Suprotno popularnom verovanju, “ovo nije samo problem onih sa najnižim zaradama”, tvrdi Den Meklin, genralni direktor američke kompanije “Salari fajnens” i koosnivač kompanije “SoFi” za portal “CNBC Mejk it”.

Za mnoge, uzrok ovog problema je porast skupoće života – uključujući cene hrane, opreme za domaćinstvo, obrazovanja i medicinske pomoći. Tokom protekle godine, osnovni troškovi porasli su za 2,3 odsto, prema istraživanju Biroa za radnu statistiku. Cena medicinske nege porasla je za 4,6 procenata tokom 2019. godine, a ovo je bilo najveće povećanje još od 2007. godine, navodi Biro. Cena održavanja domaćinstva skočila je za 3,2 odsto prošle godine, troškovi obrazovanja su se povećali za 2,1 odsto, a cena hrane za 1,8 procenata.

Za neke, problem su stagnirajuće plate. One tokom protekle godine efektivno nisu rasle – povećale su se samo za 0,2 odsto, kako tvrdi “Pejskejl indeks”. Ali, gledajući duži period, “Pejskejl” je došao do zaključka da je prosečna plata zapravo smanjena za 9 odsto od 2006. godine.

Nevezano za razlog, borba da se plate računi i stavi hrana na sto kada nemate dovoljno novca vodi do mnogo stresa, pokazuju istraživanja “Salari fajnensa”. Finansijski stres danas dominira, sa stopom od 42 odsto radnog stanovništva koji se sa njim bori. Ovo je procenat koji Den Meklin smatra ekstremno zabrinjavajućim.

Ejmi (36) blisko je upoznata sa ponestajanjem novca i snalaženjem za isti, naročito tokom sezone poreza, od januara do aprila, kada poreski obveznici pripremaju izveštaje plaćanja svojih poreza za prethodnu godinu i nadaju se povraćaju bar dela novca. Ovo se sve dešava uprkos tome što njen muž i ona zarađuju oko 50.000 dolara godišnje, samo malo manje od prosečnog dohotka u Americi.

– Sezona poreza je teška za nas jer ne dobijamo povraćaj novca, već račun koliko još treba da platimo – kaže Ejmi za “CNBC Mejk it”. Njen muž, koji je primarni zarađivač u njihovom domu, radi za kompaniju u drugoj američkoj državi, tako da im se neki državni porezi ne refundiraju. Uglavnom se završi tako što imaju veći dug državnog poreza, dok im se federalni refundira.

– Nikad nemamo mnogo, ali na proleće, leto i jesen možemo da priuštimo sebi šta želimo u supermarketima – kaže Ejmi. Najteže im bude tokom zime, kada račun za grejanje poskupi, a bliži se i sezona poreza. Tada se vraćaju štednji u supermarketu.

Kako bi zaštitili svoju budućnost od finansijskih pretnji, Tom Buč, generalni direktor maloprodaje u preduzeću “TD Ameritrejd”, nedavno je preporučio Amerikancima da počnu da razvijaju finansijke planove i naprave fondove za hitne slučajeve koji bi mogli da pokriju tri do šest meseci troškova života. Odvajanje automatskih dnevnih ili nedeljnih transfera sa bankovnog računa od samo pet dolara pomoći će da se fond za hitne slučajeve formira. Treba razmotriti i otvaranje štednog računa visokog prinosa koji će doneti više novca.

Međutim, ovo je lakše reći nego uraditi za one koji redovno ostaju bez novca, budući da skoro polovina ispitanih radnika u istraživanju “Salari fajnensa” kaže da uopšte i nema novac koji je specifično odvojen za hitne slučajeve.