“Amerikanci na Balkanu imaju dva nezavršena posla, Kosovo i BiH”

EPA-EFE/Al Drago

“Nova orijentacija SAD nije usmerena na dijalog, traženje političkih rešenja, diplomatiju i realpolitiku na čemu je Tramp insistirao. Sada imamo problem, jer jedna velika sila ne može da shvati da više nije najveća, trudi se da to dokaže koristeći sva sredstva, a na Balkanu imaju dva nezavršena posla – Kosovo i Metohiju i Bosnu i Hercegovinu”, navodi diplomata Zoran Milivojević.

Milivojević tako komentariše najavu nekadašnjeg vrhovnog komandanta NATO i generala američke avijacije u penziji Filipa Bridlava koji je najavio da će ovo biti godina rastućih sukoba Zapada i Rusije za budućnost Zapadnog Balkana. Nije izostavio ni da je nakon 10 godina povlačenja nova američka vlada vratila fokus na ovaj deo Evrope, da će novo-staro geopolitičko polje borbe biti jugoistočna Evropa, a posebno je apostrofirao Srbiju i Bosnu i Hercegovinu.

Milivojević kaže da ga ovakve prognoze Bridlava ne iznenađuju, jer je to potvrda onoga što možemo da očekujemo od spoljne politike nove američke administracije koja se u velikoj meri poklapa sa spoljnopolitičkom doktrinom predsednika Džoa Bajdena i njegovih demokrata.

– Upravo to na čemu on insistira projektuje se kao nešto izvesno, što nas čeka tokom ove godine. Međutim, ono što je poruka i što je opasno u celoj toj priči jeste što on to najavljuje kao direktnu i očekivanu stvar, a dobro znamo da niko od Amerikanaca na toj funkciji ne priča napamet – smatra Milivojević.

Još u vreme predizborne kampanje bilo je spekulacija da li će Zapadni Balkan biti prioritet nove administracije u Beloj kući, ali je to otklonjeno u razgovoru Džoa Bajdena i kancelarke Angele Merkel. Ipak, kaže Milivojević, sada se ponovo nameće, jer se stvorila slika da je konfrontacija sa Rusijom logična stvar.

– Ovo naše podneblje je u prvom planu Sjedinjenih Država zbog dva nezavršena posla – Kosovo i Metohija i Bosna i Hercegovina. Treba da imamo u vidu i geostrateški cilj koji ima svoje izvorište u devedesetim godinama, naročito u NATO agresiji na SRJ. Tada je projektovano da se ceo ovaj prostor zaokruži i da uđe u evroatlanske integracije, a da do sada bude, na neki način, ceo taj proces bude okončan – smatra on.

Iz diplomatskog ugla, reči Filipa Bridlava su opasne, jer nova orijentacija SAD nije usmerena na dijalog, traženje političkih rešenja, diplomatiju i realpolitiku na čemu je Tramp insistirao. Sada imamo problem, jer jedna velika sila ne može da shvati da više nije najveća, trudi se da to dokaže koristeći sva sredstva.

– Opasno je što oni ovde vide ruski maligni uticaj, ovde je problem širenja NATO, ovaj prostor treba zatvoriti kako bi se do granice sa Rusijom došlo nesmetano i na kraju opasno je što je jedna velika sila koja je u silaznoj liniji spremna da koristi sva sredstva. Amerikanci su i danas uvereni da imaju apsolutnu prednost u ideologiji i vojnoj sili i oni će to u narednom periodu koristiti na direktniji način nego što je to bilo u prethodnoj administraciji – rekao je Milivojević.

Na pitanje kako će reagovati Moskva na ovako oštru retoriku SAD, Milivojević je rekao da Rusija nema nameru da prihvati da bude u drugom planu po bilo kom osnovu, niti da za to ima razloga. To više nije zemlja Borisa Jeljcina, podseća on, danas je Rusija svetska sila. Ona je partner koji neće odustati od svojih strateških interesa i od onoga što nju projektuje kao državu koja ima ciljeve i prioritete. Na ovom prostoru, kaže Milivojević, Kremlj ima jasno zacrtanu spoljnu politiku koja je takva da nema ni govora o takozvanom malignom uticaju.

– Za nas takav uticaj ne može da postoji, jer je Rusija saglasna sa našim suverenitetom i teritorijalnim integritetom i za to je spremna da založi svoj politički ugled i kapital. To samo može da se kvalifikuje kao prijateljski stav pa čak i više od toga. Uveren sam da ga ona neće promeniti i to ne samo zbog toga što nas Rusi vole, već i zbog svojih principa da međunarodni poredak treba da se zasniva na pravilima.

Tu se, zaključuje Milovojević, prepoznaje ključni interes Rusije koji postoji i kod Kine, koji nije specijalan i upravljen samo prema nama ali jeste nešto što je principijelno i što ima smisla za svaku suverenu državu koja drži do sebe.