Kosovske vlasti se licemerno ponašaju prema Vašingtonskom sporazumu, jer se preme tom dokumentu odnose selektivno i na tu vrstu dvoličnosti i selektivnog odnosa trebalo bi da ukažu pre svega SAD, smatra direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić.
Povodom odbijanja Rezolucije o Vašingtonskom sporazumu u kosovskoj skupštini, koju je predložio Demokratski savez Kosova, Milić je rekla da to nije neočekivano, ali da je korisno i znati kakve su stvari “ovako crno na belo”.
Primećuje da se kosovske vlasti prema Vašingtonskom sporazumu odnose selektivno i kao prema “bifeu – uzimaju ono što im odgovara”.
– U ovoj fazi za godinu dana više stvari se dešavalo u prilog Kosovu u tom sporazumu, a Srbija je išla na dugoročnija i ozbiljnija rešenja. Mislim da bi na tu vrstu dvoličnosti, tog selektivnog odnosa kosovske vlasti trebalo da ukažu pre svega SAD. Čini mi se da i izjave o stavu kosovske vlade prema izbegavanju Otvorenog Balkana na sreću idu u tom pravcu – kaže Milić.
Smatra da treba sačekati formalno i novog ambasadora SAD u Prištini i potvrdu nominacija ključnih ljudi Bajdenove administracije koji će biti zaduženi formalno za ovaj deo sveta.
– Ova rekacija potvđuje i ono što uporno tvrdim da je jedna od glavnih prednosti Vašingtronskog sporazuma fleksibilan i korektniji odnos prema Srbiji u pogledu korišćenja resursa, pre svega na severu Kosova – rekla je Milić povodom odbijanja rezolucije u kosovskoj skupštini.
Navela je da je, iako je ovo težak period za Srbiju koja je više na gubitku kada se zaustavi kampanja otpriznavanja, nego prištinska kampanja priznavanja Kosova, Srbija ne treba ni na koji način da odustane od svoje dugoročne orijentacije jačanja partnerstva i sa SAD i sa Izraelom.
To, dodaje, može da bude jedan od načina borbe da SAD ozbiljno uzmu obzir i to što kosovska vlast građane isključuje iz inicijative “Otvoreni Balkan” i da u tom smislu utiču na Prištinu.
Za rezoluciju koja poziva kosovsku vladu da sprovede Vašingtonski sporazum postignut 4. septembra 2020. godine u Beloj kući danas je u Skupštini Kosova glasalo 24 poslanika opozicije, dok je 57 poslanika vladajuće većine bilo uzdržano.
