Dijalog Beograda i Prištine je glavna tema, a od Sjedinjenih Američkih Država zavisi dalji pregovarački proces, ocenio je u najkraćem, nekadašnji diplomata Zoran Milivojević nastavak razgovora u Briselu, posle nedavnih neuspelih pregovora na najvišem nivou. On je u izjavi za “Vesti” kazao da ako SAD budu ostale pri stavu da se izbegnu komplikacije i eskalacija, biće i nekog rezultata.
– Jasno je da je uticaj Vašingtona dominantan. EU ostaje posrednik, ali bez ključnog uticaja na Prištinu. Dalji proces zavisi od volje Vašingtona – naglasio je naš sagovornik koji smatra da je tema, osim tablica, dijalog, odnosno da li će ga biti i na kojoj platformi.
Vidi se, kaže, da Kurti hoće novi format, prema kojem bi se razgovaralo isključivo o konačnom sporazumu na bazi međusobnog priznanja, kao i da insistira na svom pristupu.
– To se završilo neuspehom, pa bez američke intervencije ne bi imali mogućnost da se razgovara o izbegavanju eskalacije. Ako je interes da na našim prostorima ostane mir naći će se rešenje za tablice. Moraće da se razgovara o formatu daljeg dijaloga, a bez obzira šta Kurti misli, nema šanse da Srbija promeni stav. Briselski sporazum mora da se sprovede, ako žele dijalog, a Zajednica srpskih opština da se stavi na sto i realizuje. Onda može da se razgovara o normalizaciji, ali tako da ona ne podrazumeva statusno pitanje – pojasnio je Milivojević.
U osvrtu na činjenicu da Kurti nije poslušao Brisel, ali jeste Vašington, kaže da su ovog puta Amerikanci primenili neke druge mere.
– Očito u Vašingtonu postoji gradacija mera i imaju instrumente da konkretno deluju. Vlast u Prištini i političke garniture zavise od SAD. EU sad pokušava da nametne plan Šolc-Makron i da ga definiše kao evropski predlog koji bi bio osnova za dalje pregovore, ali taj plan nije prihvatljiv za Srbiju – kazao je i istakao da izbegavanje međunarodnog prava, Briselskog sporazuma i suštine kosovskog pitanja, stavljanja po strani R 1244 ne može dovesti do rešenja koje bi garantovalo mir.
Nije, kaže nekadašnji diplomata, srpska strana sada tema, već prištinska.
– U najmanju ruku imaćemo odlaganje prištinske odluke. Amerikanci su uložili politički autoritet. Neće dozvoliti eskalaciju, i Priština će morati da učini neki ustupak – ocenio je Milivojević.
O uticaju SAD na Prištinu govorio je i šef srpske diplomatije Ivica Dačić koji smatra da su tačni napisi u medijima da su Amerikanci izdejstvovali da Aljbin Kurti za 48 sati odloži primenu odluke o registraciji vozila.
– Uvek je bilo tako da se na kraju ispostavi da SAD moraju da izvuku uši ili zaprete da će to uraditi onima koje su pomagali svih ovih godina – rekao je Dačić za TV Pink i ističući zalaganje Beograda za očuvanje mira i kompromisa, optužio Kurtija kao najvećeg krivca za sadašnju situaciju.
On smatra da je međunarodna zajednica došla do kraja tolerancije jer nema više gde, kao i da je alternativa da se počne sa sukobima.
– To što Kurti želi nije realno, jer nijedan albanski policajac neće moći da dođe na sever Kosova pošto Srbi na to gledaju kao na vojno zauzimanje severa, a sever nikada neće priznati nezavisno Kosovo – rekao je Dačić.
Protest žena
Protesni skup u severnom delu Kosovske Mitrovice je, kako je naglasila Gordana Savić, jedna od načelnica službi u Kliničko-bolničkom centru u tom gradu je uoči skupa kazala da je to odgovor žena sa severa KiM na”ugnjetavanje i zulum” koji svakodnevno trpe od vlasti u Prištini.
Ivica Dačić kaže da je skup vrsta građanskog otpora onome što radi Kurti, jer su svi problemi koje ima običan narod nastali zbog njega.
Petković u Briselu
Glavni pregovarači Beograda i Prištine, Petar Petković i Besnik Bisljimi, otišli su u Brisel na sastanak sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom. Novi sastanci usledili su dva dana pošto je propao pokušaj da šef diplomatije EU Žozep Borelj i Lajčak postignu dogovor sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem. Za neuspeh pregovora, Borelj je optužio Kurtija.
EU neće eskalaciju
Zoran Milivojević (na slici) kaže da je interes dela međunarodne zajednice koja podržava Prištinu, da na ovim prostorima ostane mir i stabilnost, jer je Evropa je suočena sa ratom u Ukrajini, pa bi je eskalacija u regionu dovela u problem na još viši nivo. Beograd se ponašao konstruktivno. Mora se, međutim, imati u vidu ne samo srpski interes, već i one ranije zaključene obaveze. Ovo je povoljnija početna pozicija, i vidi se da je moguć pritisak na Prištinu, ali moramo se vratiti na izvornu platformu za dijalog, a to je ispunjenje ranije preuzetih obaveza i stvaranje ambijenta za suštinski dijalog o normalizaciji – kaže naš sagovornik.
