Sjedinjene Američke Države i Nemačka koordiniraju svoje stavove o procesu dijaloga između Kosova i Srbije, što se može zaključiti po pismu predsednika SAD Džozefa Bajdena kosovskoj predsednici Vjosi Osmani, ali i poseti nemačkog šefa diplomatije Hajka Masa Beogradu i Prištini, slažu se stručnjaci za politička pitanja Donika Emini i Rahman Pačarizi.
Izvršna direktorka platforme CiviKos Donika Emini kaže da s obzirom na postojanje koordinacije na nivou kosovskih strateških partnera, u odnosu na dijalog, kao i na legitimitet koji Vlada Kosova ima, potonji ima priliku da iskoristi ove okolnosti.
Prema njenim rečima, Vlada Kosova, tvrdeći da dijalog nije prioritet, izgradila je narativ protiv ovog procesa i to joj može stvoriti probleme, Iz tog razloga, sedenje za pregovaračkim stolom u Briselu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem biće prvi kompromis za kosovskog premijera Aljbina Kurtija, kao i revizija do sada postignutih sporazuma, ali i konačni sporazum.
– Upravo će ZSO biti najveći problem. Mislim da je Bajden upravo na to mislio. Ali postoje i kompromisi koje je Nemačka spomenula. Obe zemlje imaju nekonvencionalan pristup Kosovu, jer jedna (SAD) podržava ZSO, dok je Nemačka smislila druge modele. To znači da kruže različiti modeli modaliteta o tome kako će konačni sporazum izgledati u političkom aspektu – naglasila je Emini.
Dodala je da ako se vladi premijera Kurtija ne sviđaju opcije koje su predložile obe zemlje, onda bi trebalo da postoji razuman kontrapredlog koji može da funkcioniše, a ne “crvene linije” koje je postavila do sada.
Rahman Pačarizi, profesor na Odeljenju za novinarstvo Univerziteta u Prištini, govoreći za Radio Slobodna Evropa, naglašava da razvoj događaja povezan sa dijalogom upozorava na mogućnost da ovaj proces uđe u završnu fazu, gde se traži rešenje i gde se traži kompromis. Prema njegovim rečima, teško da će biti rešenja, koje bi se završilo uzajamnim priznavanjem, bez kompromisa.
– Zahtev za kompromisom sa Kosovom usmeren je na funkcionisanje Briselskog sporazuma za uspostavljanje ZSO. Za pregovaračkim stolom očekuje se da Srbija podnese zahteve za dodatna prava za Srbe na Kosovu, za poseban status Srpske pravoslavne crkve i druge zahteve, koji donose odluku o Kosovu i vladi premijera Aljbina Kurtija koji je više od deset godina angažovan upravo protiv ovih pitanja koja bi mogla biti potrebna kao kompromis od Kosova, ali koja se ustvari od zapadnih partnera vide kao prilika da se osujete ideja i tendencije da se Kosovo deli – rekao je Pačarizi.
Kako je dodao, Kosovo će biti primorano na kompromis, ali jedini kompromis koji se može činiti prihvatljivim je formiranje ZSO.
– To nije najbolje rešenje. To je vrlo loše rešenje, ali bez obzira na to, rešenje je koje se verovatno može prihvatiti. U međuvremenu, ako pređemo na druge zahteve, poput posebnog statusa Srpske pravoslavne crkve, kao i na druga pitanja o kojima se raspravlja ili neki drugi status srpskog entiteta na Kosovu, mislim da bi to bilo toliko štetno – naglasio je Pačarizi.
Dodao je da bi eventualni kompromis o zahtevima Srbije, pored ZSO, Kosovo učinio ranjivim na svaku akciju i volju Srbije.
Strane “kupuju vreme” za pregovaračku poziciju
Emini i Pačarizi, procenjuju da obe strane, Kosovo i Srbija, trenutno čine napore da izbegnu ili odlože ulazak u dijalog.
Emini ocenjuje da Vlada Kosova, uprkos formalnoj izjavi da je spremna za dijalog, nije dala ozbiljne pozitivne signale za tako nešto.
– Do sada nisam videla ništa slično. Imamo osobu imenovanu na neki način, kao što je prvi potpredsednik vlade (Besnik Bisljimi), koja se bavi dijalogom. Međutim, tvrdi da za sada nema dokumenta iz dijaloga. Oni izgledaju kao da žele da kupe vreme, izgledaju kao da nisu spremni i izgledaju kao da već stavljaju Kosovo u pregovaračku poziciju, što je vrlo negativan aspekt za zemlju poput Kosova, što je izazvana od zemlje poput Srbije koja je, posebno nedavno, nadmašila geopolitičke moći koje je imala do sada – naglasila je Emini.
Pačarizi takođe ocenjuje da je dijalog već u fazi kada se od strana traže kompromisi, ali, prema njegovim rečima, oni ne bi trebalo da budu spremni na te kompromise i čine nedavne napore da odlože proces i dobiju na vremenu, u nadi da će za njih biti povoljnija klima.
Što se tiče kosovske strane, prema njegovim rečima, premijer Kurti je preduzeo inteligentne akcije kako bi pristupio dijalogu “da bi razgovarao o tehničkim pitanjima“ kako bi dobio na vremenu, ne isključujući mogućnost da će razvoj događaja na Kosovu dobiti novi zaokret.
Ово је јако неозбиљан приступ и тешко је поверовати да је Запад то тако дозволио. Толико дуго се преговара, неке ствари већ прихваћене/договорене и онда неко тек тако каже е нама се ово сад не свиђа, ајде да кренемо изнова. Албанци и Запад немају шта да траже, 1999. се зна шта је било и шта је Запад урадио, а притом би још да нас уцењују да радимо по њиховом. Дакле овде ће се или договорити тај компромис како би се наставило даље или ће просто остати статус кво што је случај са тзв Северним Кипром, који Европа не признаје. Треба пустити запад да дају предлог решења јер они су ти којима треба да се цепа део суверене земље. Што се Србије тиче, КиМ је све време саставни наш део односно наша јужна покрајина.