Mondo
Fotoreporter iz Beograda Marko Đurica imao je jedinstvenu priliku da upozna američkog vojnog veterana koji se bori na strani prosuskih snaga u Ukrajini. Ovaj neobični susret sa Hanterom, borcem iz SAD, Đurica, inače ratni reporter Rojtersa, opisao je u blogu. Ovo je njegova priča. "Stajao je kraj džipa, odeven u zeleni vojni džemper i ruske vojne crne čizme i pantalone, kakve većina pobinjenika nosi. Mali kompas i veliki lovački nož u futroli visili su mu sa kaiša, a puška AK47 preko ramena. Gledao je pravo u mene očima koje su provirivale kroz fantomku.
x Ponovo sam u Ukrajini gde su Zapad i Rusija zauzeli suprotne strane u ratu za otcepljenje koje proruske snage vode na istoku zemlje. Nekoliko nedelja ranije pronela se vest da proruski bataljon Vodstok u svojim redovima ima borca iz SAD. Naš tim je pokušavao da dobije dozvolu da sa njim napravi priču, ali bezuspešno. Konačno, tokom boravka u Donjecku, upoznao sam prave ljude koji su mi omogućili pristup i upoznavanje sa njim.
x Rekoh mu: – Ja sam Marko, došao sam da napravim foto-priču o tebi, ako se slažeš, kako se zoveš? – Rekli su mi da ćeš doći. Zovem se Hanter, više od toga ne mogu da ti kažem. Starešina jedinice nas je obavestio da je vreme za pokret. – Gde ćemo? – upitao sam. – Na liniju fronta – objasnili su mi. Zapovednik je vozio kroz blatnjava polja do predgrađa gradića Jasinuvata, nedaleko od Donjecka. Posle nekoliko truckavih kilometara, Hanter mi je rekao da poznaje ovu oblast jer je tu kopao rovove. Konačno smo stigli do male baze napravljene od drvene građe. – Pogledaj tamo levo – reče mi. – Ukrajinska armija je na oko 1,5 kilometar odavde, dovoljno daleko da ne može da te pogodi snajper, ali dovoljno blizu za minobacače. Nadam se ipak da će obe strane poštovati ovaj prekid vatre. – Zar vi u SAD ne podržavate Ukrajinu i njihovu novu vladu? – Ja sam vojni veteran vojske Sjedinjenih Država", odgovorio je. – Iako sam veteran, to ne znači i da se slažem sa onim što moja vlada priča. Čak mislim da većina veterana ne podržava vladu. Kada sam krajem aprila čitao vesti bilo mi je jasno šta se ovde događa i odlučio sam da dođem i pomognem ovim ljudima u njihovoj borbi. Verujem da je njihova želja za otcepljenjem od Ukrajine apsolutno legitimna – objasnio je Hanter. – Kako si stigao dovde? Samo si se pojavio? – Upravo tako. Pobunjenici su me odmah uhapsili, ispitivalo me je nekoliko grupa jer su želeli da budu sigurni da sam zaista došao da se borim zajedno sa njima. Ubrzo potom dali su mi pušku i tako sam se pridružio bataljonu Vostok – objasnio je. – Ne govorim ruski, ali ga već pomalo učim, a mlađi borci govore engleski – kaže. Primetio sam da se iza barake vijori ruska zastava. Upitao sam Hantera da li bi bio problem da ga fotografišem ispod zastave. Iznenadio sam se kada je to odbio. Objasnio je da ne želi da bilo ko pomisli da se on ovde bori za rusku vladu. Dodao je da će mi rado pozirati sa zastavom Novorusije, ako je nađem. – Znaš, ta zastava Novorusije gotovo je indentična zastavi Konfederacije, samo što joj nedostaje 13 zvezdica – objasnio je Hanter. – Ti stvarno nisi Rus koji ima američki pasoš? – upitao sam ga pred kraj našeg susreta. – Ja sam 100 odsto Amer, budi siguran u to. Moji su stigli iz Zapadne Evrope pre 200 godina i od tada živimo u SAD. Ja sam prosečan Amerikanac, koji živi prosečnim životom."
