Autor otvara oči čitaocima u pravom smislu te reči objašnjavajući o čemu se zapravo radi u današnjim krizama i sukobima, piše portal Info-kop.
– Moćne svetske sile ponovo stoje suprotstavljene, na jednoj SAD i NATO, na drugoj Rusija sa državama poput Irana, Sirije i Kine.
Po njemu se radi u prvom redu o Evroaziji, navećoj ekonomskoj zoni sveta: Od Evrope do istočne i južne Azije. Reč je i o krimiju na svetskim morima. Orzehovski opisuje da trenutno tri četvrtine svetskih trgovačkih dobara ide preko Južnokineskog mora. A radi se naravno i o sirovinama kao što je nafta i o dalekovodu između Kine preko ruske oblasti do zapadnih obala Evrope.
Fatalna greškaU pozadini svih tih konstelacija sukoba i moći, Orzehovski skicira razne scenarije za ratove u istočnoj Evropi, južnom Kavkazu, srednjem Istoku uključujući Tursku i na Dalekom istoku. "Pre 100 godina niko nije verovao da će svet u roku od nekoliko meseci biti uvučen u razarajući rat. Danas takođe niko ne veruje. To je fatalna greška u razmišljanju. Jer, sve je više znakova koji ukazuju na to da i danas mesečarimo umesto da kritički pogledamo razvoj događaja koja su pred našim vratima", upozorava Orzehovski. |
Pre nego što se upusti u moguće ratne scenarije, Orzehovski se čitaocima obraća pitanjem: Da li ste znali da je Amerika za više od 200 godina vodila 220 ratova, vojnih intervencija i CIA operacija protiv drugih država? Pritom se nije radilo o miru nego o moći i o pobedi u globalnoj partiji šaha.
Orzehovski piše da će onaj ko je pratio razvoj ovih sukoba u poslednjih nekoliko godina ostati zapanjen pogledom na svet koji imaju Sjedinjene države i konkretno Pentagon, naime, da ključne zemlje kao Rusija ili Kina, po njima treba da se nađu pod vojnim okriljem SAD – na šta će Amerika i svet verovatno morati dugo da sačekaju.
Tu su i države kao Irak, Liban, Somalija i Sudan, koje SAD uvek identifikuju kao neprijatelje. Zašto? Orzehovski opisuje borbu za naftu i neverovatnu dužničku imperiju kao razloge za to.
Na drugoj strani je Rusija, koja takođe teži jačanju nakon što je posle raspada Sovjetskog saveza izgubila 22 procenta teritorije i skoro polovinu stanovnika. Time se objašnjava ukrajinski konflikt, kao i niz šarenih revolucija u saradnji sa Kinom u Kirgistanu, Gruziji, gde se radi o pristupu resursima i svetskom moru, slično kao što radi Amerika. Ruska kooperacija sa Iranom nije samo pitanje prodaje i kupovine nafte, nego se radi i o strateškim intervencijama protiv SAD.
U fokusu je takođe i Afrika, u kojoj Amerika želi da poveća uvoz nafte i gasa sa tog kontinenta sa 20 na 25 odsto, a gde su Ruanda, Mozambik, Angola i Sudan poprišta žestokih konflikata.
