Buš Stariji i Gorbačov su okončali hladni rat i odagnali strahovanja od atomskog rata. Sada su novi konzervativci obnovili nuklearne pretnje po nalogu od državnog budžeta zavisnog vojno-industrijskog kompleksa SAD i domaćih političara koji sredstva za kampanju dobijaju od tog istog kompleksa.
Potkupljivi i lažljivi Klintonov režim je pogazio obećanje Moskvi, staro jednu deceniju, da neće biti širenja NATO-a na istok Evrope. Za to obećanje, Rusi su zauzvrat pristali da ponovo ujedinjena Nemačka uđe u NATO. Međutim, Klinton je 1999. uveo u zapadnu vojnu alijansu Poljsku, Mađarsku i Češku. Tako je od Buša Starijeg napravio lažljivca, a onda je i mlađi Buš to isto učinio ocu kada je 2004. godine učlanio Estoniju, Letoniju, Litvaniju, Sloveniju, Slovačku, Bugarsku i Rumuniju, da bi Obama 2009. u NATO primio Albaniju i Hrvatsku.
Tako su za nešto više od dve decenije, trojica američkih predsednika poslala Moskvi jasnu poruku da reč vlade u Vašingtonu – ne vredi ništa.
Posle te kampanje prijema kompletnog evropskog istoka u okrilje Alijanse, Rusija je okružena američkim bazama, a već se najavljuju nova uporišta u Ukrajini, Gruziji, Crnoj Gori, Makedoniji, Bosni i Hercegovini i možda u Azerbejdžanu.
Roberts ovde zaključuje da su "arogantni klovnovi" u Vašingtonu provocirali Moskvu, pa Rusi danas imaju više nuklearnog oružja.
Pri tom, kao odgovor na američke pretnje antiraketnim štitom, ruska strana je odgovorila raketama višestruko bržim od zvuka koje mogu u toku leta naglo da menjaju pravac i neuhvatljive su za onog ko pokušava od njih da se odbrane.
Američke firme su zaradile milijarde na beskorisnom "štitu", a zemlje poput Poljske moraće da dobro razmisle o ponudi SAD da baš kod njih postave raketnu odbranu.
Naravno da će Rusi u slučaju rata najpre uništiti te lansirne rampe pre nego što njihove posade uspeju da reaguju. Ovakvo ponašanje "potkupljivih istočnoevropskih lidera" moglo bi najverovatnije da bude i glavni povod za izbijanje Trećeg svetskog rata.
Greške Vašingtona i njegovih vojnih planera u Pentagonu počinjene su i u odnosu na Kinu. Roberts je nazvao "ludačkim" američki plan o lancu vazduhoplovnih baza i vojnih luka od Filipina do Vijetnama, kako bi se bolje kontrolisao "protok roba kroz Južnokinesko more".
Peking na to već ima pravi odgovor: reč je o mobilnim rampama za lansiranje interkontinentalnih raketa, o kojima u Vašingtonu ne znaju gotovo ništa jer se CIA bavi nekim drugim stvarima, recimo, podstrekavanjem studenata u Hongkongu i organizovanjem njihovih demonstracija.
Isti autor podseća i na radove "dvorskih istoričara" u Vašingtonu koji su za glavne neprijatelje SAD u istoriji proglasili Nemačku i Japan u Drugom svetskom ratu i Staljinov Sovjetski Savez po završetku tog rata. Pri tom previđaju da je Amerika gurnula Japan u taj rat, a onda je u času kada je vlada u Tokiju bila spremna da potpiše primirje – bacila dve atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki.
Većina Amerikanaca, svojim političkim slepilom, omogućava svojoj vladi da vodi rat protiv celog sveta, piše Roberts i dodaje da ako našu planetu ne unište klimatske promene i epidemija ebole, onda će je dokusuriti glupost američkog naroda i ratni pohod njihove zemlje sa nalogom da se uspostavi vladavina nad celim svetom.
