Američki pritisci i ucene stopirali su Južni tok – Brisel takođe učestvuje u narušavanju sopstvene gasne budućnosti, a Italija bi mogla da izgubi milijarde evra, upozorava italijanski list "Manifesto".
Projekat od ogromnog značaja za EU sabotira ne samo Vašington, već i Brisel – i to preko predsednika Evropske komisije!
Cilj Vašingtona je da osujeti izgradnju Južnog toka. Zato su SAD vršile veliki pritisak na bugarsku vladu.
SAD su kritikovale Sofiju što je prepustila izgradnju bugarskog dela gasovoda konzorcijumu u kojem udeo ima i ruska firma Strojtransgas, koja je pod sankcijama Vašingtona. Američki ambasador u Sofiji Marsi Rajs javno upozorava bugarske poslovne ljude da "izbegavaju da rade sa preduzećima koja su pod sankcijama SAD".
Prelomni trenutak bio je kada je u Sofiju stigao američki senator Džon Mekejn, u pratnji Krisa Marfija i Rona Džinsona. Oni su se sastali sa bugarskim premijerom i predali mu naredbe Vašingtona, navodi "Manifesto".
Odmah posle tog susreta je premijer Plamen Orešinski objavio blokiranje radova na Južnom toku.
List ističe veliku zabrinutost u Italiji povodom zaustavljanja ovog projekta.
Projekat je nastao kad su u novembru 2006. ruski Gasprom i italijansko preduzeće Fini potpisali dogovor o strateškom partnerstvu.
U junu 2007. ministar za ekonomski razvoj Pjer Luiđi Bersani potpisuje sa ruskim ministrom industrije i energije memorandum o dogovoru za realizaciju Južnog toka.
Prema projektu, deo gasovoda u dužini od 930 kilometara išao bi ispod Crnog mora (u ruskim, bugarskim i turskim teritorijalnim vodama).
Trasa vodi dalje preko Bugarske, Srbije, Mađarske, Slovenije i Italije sve do Tarvizija (u pokrajini Udine).
Godine 2009-2011. zaključeni su svi međuvladini dogovori. Godine 2012. stvoreno je deoničarsko društvo (koje finansira izradu podmorskog dela projekta) – nemačka kompanija Vinteršal i francuska Edt sa po 15 odsto akcija svaka.
Šta misle u Rimu?
Izgradnja gasovoda počela je u decembru 2012. s ciljem da se sa isporukom započne već 2015. U martu 2014. preduzeće Saipem dobilo je ugovor za izvođenje prve podmorske linije gasovoda. U međuvremenu, dolazi do ukrajinske krize i SAD pritiskaju evropske saveznike da smanje uvoz gasa i nafte iz Rusije, koji predstavljaju trećinu energetskog uvoza EU. Bilo bi dobro znati što o svemu misli italijanska vlada, budući da će Italija, kako upozorava Paolo Skaroni, prvi čovek Enija, izgubiti milijarde evra, ako Južni tok bude "bačen u smeće", zaključuje "Manifesto".
