Period je godine kada se cede zreli paradajzi, kisele krastavci i ostalo povrće. Pandemija koronavirusa izazvala je pravu pomamu baštovanstva i povrtarstva u SAD – toliko da je usledila nestašica tegli, poklopaca i gumica za zimnicu.
Od Mejna i Vermonta do Luizijane i Zapadne Virdžinije, baštovani su u problemu da pronađu prave tegle i posebne poklopce da ih bezbedno zatvore. Neki su se posle neuspešnog pretraživanja prodavnica okrenuli i onlajn ponudi.
„Svuda smo tražili“, kaže za Gardijan Vanesa Ver iz Hjurikejna u Zapadnoj Virdžiniji, objašnjavajući da je obišla šest prodavnica i nije uspela da pronađe sve što joj je potrebno za konzerviranje paradajza, ljutih paprika, kukuruza i kiselog kupusa.
Srećom, imala je tegle i zatvarače od prošle godine, ali ne i gumice, pa se dala u potragu. Čak je i svoj spas pokušala da pronađe onlajn, ali joj je cenkanje bilo veoma frustrirajuće.
Proizvođači tegli, zatvarača i buradi kažu da je došlo do ogromne potražnje za njihovim proizvodima, jer se sve više ljudi tokom pandemije okreće pravljenju zimnica.
„Potražnja je uzrokovala problem u snabdevanju, pa čak i nestašicu naših proizvoda. Da bi osvežili zalihe što je pre moguće, povećali smo proizvodnju stakla i pronašli dodatne proizvođače zatvarača“, rekao je portparol kompanije „Njuel brends“, u okviru koje posluje „Bol“ – proizvođač tegli i drugog pribora za konzerviranje.
Domaća radinost protiv straha od nestašice
Nestašica nije iznenadila Elizabet Andres, projektnu direktorku Nacionalnog centra za konzerviranje hrane.
– Čini se da nikada nije bilo više ljudi koji kisele i prave zimnice. Ove godine nas mnogo više ljudi zove da se raspitaju i informišu kako da sačuvaju svoje namirnice preko zime, a sve je veći broj učesnika naših virtuelnih časova – objašnjava Andres, koja je i profesorka na Univerzitetu u Džordžiji.
Osim toga, veliki broj ljudi je prvi put posadio bašte ili proširio postojeće zasade zbog pandemijskih strahova od mogućih nestašica hrane ili želje da ne moraju da odlaze u prodavnice gde mogu da se zaraze.
Univerzitet u Vermontu otvorio je info-službu koja je u odnosu na prošlu godinu primila više od 500 imejlova i poziva novopečenih baštovana koji su tražili pomoć sa gajenjem biljaka i zaštitom od štetočina.
– Jasno je da je situacija sa kovidom stimulisala ljude da uzgajaju sopstvenu hranu, kao i da podele sa onima koji nemaju – ističe Lisa Čuinard, koja radi u info-službi.
