Vašington i Berlin postigli su dogovor o izgradnji ruskog gasovoda “Severni tok 2”, čime je okončan višegodišnji spor između dva saveznika oko ovog pitanja, ali poluge pritiska na Rusiju i dalje ostaju, upozoravaju ruski eksperti.
Američki predsednik Džo Bajden je faktički priznao da je izgradnju tog gasovoda, koji ide od obale Rusije preko Baltičkog mora do Nemačke, nemoguće zaustaviti pošto je on 99 odsto završen, piše Olivera Ikodinović za Sputnjik.
Pobeda evropskih potrošača
Međutim, ruski politikolog Aleksandar Špunt smatra da to ne treba shvatiti kao kapitulaciju Vašingtona i istovremeno dodaje da su pobednici tog višegodišnjeg spora zapravo evropski potrošači koji će dobijati jeftiniji gas i rusko-evropski odnosi.
– Značaj ovog sporazuma je u stvari veoma velik, jer je ovo praktično prva epizoda u dugoročnoj istoriji odnosa Rusija sa Amerikom, kada je na predsedničkom nivou zvanično priznato da sankcije nisu delovale, da nisu postigle svoj cilj. Ipak, nisam od onih stručnjaka koji ovo vide kao kapitulaciju i koji smatraju da su konačno istina i razum trijumfovali. Smatram da je sve zapravo mnogo skromnije. SAD ne žele da izgube Nemačku, ključnog saveznika u Evropi i zato je, u mnogim aspektima, ovo pobeda Nemačke u ovoj konfrontaciji – kaže Špunt za Sputnjik.
Najglasniji protivnici „Severnog toka 2“ jesu SAD, koje žele da potisnu Rusiju sa evropskog tržišta i proguraju svoj tečni prirodni gas u Evropu i Ukrajina, koja bi zbog toga mogla da izgubi važne prihode od tranzita gasa. Te zemlje, kao i Poljska i još neke, tvrde da je Evropa energetski isuviše zavisna od Rusije i da taj gasovod ugrožava evropsku energetsku bezbednost i stabilnost, zbog čega su Amerikanci godinama pokušavali da sankcijama i raznim pritiscima blokiraju „Severni tok 2“, projekat vredan 11 milijardi dolara.
S druge strane, Moskva je potvrdila status pouzdanog partnera u oblasti dostave energetskih resursa, a Rusija i Nemačka su više puta isticale da je to ekonomski projekat koji će Evropi, a pre svega Nemačkoj, obezbediti jeftiniji gas.
Pritisci na Rusiju će se nastaviti
Ekspert ističe da odluka o završetku „Severnog toka 2“ ne znači da je na ovo pitanje stavljena tačka. Paket američko-nemačkih sporazuma donosi moguće nove pritiske na Rusiju. Nemačka se obavezala da će preduzeti „efikasne mere“, koje obuhvataju i sankcije protiv Rusije ako „Moskva bude koristila energente kao geopolitičko oružje ili počini dalje agresivne radnje protiv Ukrajine“.
Kad je reč o ustupcima Ukrajini, Nemačka je pristala da podrži energetsku bezbednost Ukrajine sa ciljem zaštite od potencijalnog prekida isporuka gasa iz Rusije.
– Mislim da možemo da očekujemo novi talas pritiska na Rusiju 2024. godine, kada istekne postojeći ugovor o isporukama gasa preko Ukrajine. Tačnije, to se može očekivati i ranije, pred njegov istek. Dakle, sankcije postoje i moguće su nove. Kao što je poznato, Nemačka je obećala da će uvesti sankcije Rusiji ako Moskva, sa stanovišta Vašingtona, bude koristila tranzit gasa kao sredstvo pritiska na Ukrajinu – kaže Špunt.
Kada bude završen, „Severni tok 2“ će se prostirati na 1.230 kilometara od Rusije do Nemačke, što ga čini jednim od najdužih gasovoda na svetu.
