Institut za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope ocenio je da mnogi sa prostora Jugoistočne Evrope i Srbije verovatno neutemeljeno navijaju da na predstojećim američkim izborima pobedi Donald Tramp i da imaju velika očekivanja od moguće promene u Beloj kući, ali da američka administracija ne menja pravac bez obzira na promenu predsednika.
U analizi objavljenoj na sajtu Ipese navodi se da situacija možda nije nalik euforiji iz 2016, kada su Beograd preplavili bilbordi i posteri sa porukom: “Trampe, Srbine”, i kada se pričalo da bi novi šef Bele kuće Srbiji mogao da vrati Kosovo i Metohiju, ali da nije ni previše različita.
“Ipak, sastanak na najvišem nivou u Beloj kući u Vašingtonu u septembru 2020. godine otvorio je novu nadu i učvrstio uticaj SAD na prostoru Balkana. Što se tiče pristupa u nastupu i razgovorima u vazi sa kosovskim pitanjem, suštinskih razlika poslednjih decenija nije bilo, osim možda u organizacionom pristupu. Za vreme Trampove administracije, uprkos tome što je Zapadni Balkan bio delokrug izaslanika Stejt departmenta, veći uticaj na dijalog Beograda i Prištine nosio je izaslanik Bele kuće, odnosno predsednika”, navodi se u analizi.
Pojašnjava se da to stvara netačan utisak da je prisutna razlika u generalnom pristupu i stavu, ali istina je da američka administracija ima svoj konutinuirani pravac i on se ne menja bez obzira na promenu predsednika.
“Šta je za Srbiju dobro? To što Vašington želi Srbiju za partnera i saveznika na Zapadnom Balkanu i u Jugoistočnoj Evropi. To Beograd treba da prepozna i da u skladu sa time preduzima svoje buduće korake i pokaže što je više moguće otvoren, zainteresovan i prokativan stav prema SAD”, navodi se u analizi.
Kako se navodi američki političari koji se bave Balkanom očekuju i žele da čuju što više glasova iz Srbije, predloga, analiza, razrađenih planova i sveopštu viziju za učvršćivanje partnerstva između dve države koje 140 godina gaje diplomatske odnose.
Naglašava se da bi trebalo, u susret izbora novog predsednika najmoćnije države sveta, konstruktivno da se razmišlja, a ne samo u razmeri politike koja se odnosi na rešenje problema Beograda i Prištine kao krovnoj temi, već i o sveopštoj saradnji koja podrazumeva ekonomske razmene, rad na inovacijama, razmeni studenata i stručnjaka, kulturi, nauci, radu na veštačkoj inteligenciji.
“Amerika je za sve to otvorena i nudi priliku, Srbija treba da je uhvati”, zaključuje se u analizi.
