Amerika i njeni partneri iz Evropske unije rade na novom paketu sankcija protiv ključnih političkih figura u Minsku. Prema planu, pod udar sankcija biće stavljeno i devet beloruskih državnih preduzeća iako su ograničavajuće mere protiv njih prethodno ukinute.
– Amerika u saradnji sa EU i drugim partnerima i saveznicima razrađuje spisak sankcija protiv ključnih članova režima Aleksandra Lukašenka, koji se dovode u vezi s kršenjem ljudskih prava i korupcijom, falsifikovanjem izbora 2020. godine i događajima od 23. maja (sletanje aviona kompanije ‘Rajaner’) – navodi se u saopštenju portparolke Bele kuće Džen Psaki.
Od 3. juna na snazi će ponovo biti i sankcije protiv devet beloruskih državnih preduzeća.
Incident sa avionom „Rajanera“
Avion kompanije „Rajan er“, koji je leteo iz Atine za Viljnus, prinudno je sleteo 23. maja na aerodrom u Minsku zbog saopštenja da je podmetnuta bomba. Na lice mesta su upućeni demineri. Informacije o miniranju nije potvrđena, a Istražni komitet Belorusije saopštio je da je pokrenuo krivični postupak zbog lažne prijave o miniranju.
Beloruski aktivisti za ljudska prava saopštili su da je osnivač kanala na Telegramu „Neksta“, koji se u Belorusiji smatra ekstremističkim, Roman Protasevič, leteo ovim avionom i da je priveden prilikom provere dokumenata na aerodromu u Minsku. Protasevič je u ovoj zemlji stavljen na spisak lica umešanih u terorizam. Protiv njega je pokrenut krivični postupak po nekoliko osnova, uključujući i za „organizovanje masovnih nereda“. Njemu preti kazna do 15 godina zatvora.
Inače, čitav niz zapadnih država, kao i Ukrajine obustavile su letove iznad Belorusije, ali i onemogućile letove beloruske aviokompanije.
Praksa prinudnog sletanja aviona dešavala se i ranije. Najznačajniji slučaj bilo je prisiljavanje aviona bolivijskog predsednika Evo Moralesa da sleti u Beč 2013. godine. Razlog za to su bile glasine da se zajedno sa predsednikom u avionu nalazi i bivši agent CIA Edvard Snouden, koji je u Sjedinjenim Američkim Državama optužen za odavanje državnih tajni.
