Predsednik SAD Barak Obama najverovatnije neće odobriti u skorije vreme vazdušne udare u Iraku, delimično i zbog toga što ima malo konkretnih meta koje bi mogle da zaustave sve brže napredovanje sunitskih pobunjenika, naveli su američki zvaničnici, dodajući da šef Bele kuće ipak nije isključio mogućnost da na kraju i dođe do vazdušnih udara.
Pored napada iz vazduha, SAD takođe razmatraju mogućnost slanja u Irak manjeg kontingenta snaga za specijalne operacije koje bi pomogle u obuci pripadnika iračkih snaga bezbednosti. Traže se i načini da se poboljša dostupnost obaveštajnih podataka iračkim snagama.
Obama je već ocenio da kratkoročne američke vojne akcije u Iraku ne bi bile uspešne ako ne budu praćene političkim promenama od strane vlade u Bagdadu.
Uprkos svemu tome, prisutno je mnogo znakova otvorenog rata između šiita i sunita, dve glavne muslimanske verske grupe. Tokom osmogodišnjeg američkog prisustva u Iraku, američke snage su funkcionisale kao tampon-zona između te dve grupe, ali s ograničenim uspehom.
Snage SAD, međutim, u potpunosti su se povukle iz Iraka krajem 2011. pošto Vašington i Bagdad nisu uspeli da se dogovore o produžetku američkog vojnog prisustva u toj zemlji.
|
Loši i dobri Obamina administracija je bila primorana da preispita svoj odnos sa Irakom pošto je Islamska država Iraka i Levanta, grupa inspirisana Al Kaidom, prošle nedelje brzo preuzela kontrolu nad ključnim iračkim gradovima. Ta ista grupa u Siriji ratuje na strani koju podržava Zapad i pokušava da obori predsednika Asada.
|
