Bajden je izrazio snažnu podršku novoj rundi pregovora o ujedinjenju Kipra, podeljenog međunacionalnim sukobima početkom 1960-ih godina, a zatim i turskom okupacijom severne trećine Kipra 1974. godine. "Ovo ostrvo može i treba da bude temelj stabilnosti i mogućunosti za Evropu i istočno Sredozemlje", rekao je Bajden koji je najviši američki zvaničnik u poseti Kipru još od 1962. kada je u toj zemlji boravio predsednik Lindon Džonson.
Od 1974. propalo je više rundi pregovora o ujedinjenju međunarodno priznate Republike Kipar i okupranog područja gde žive turska manjina i doseljenici iz Turske. Tamo je 1983. proglasena "Turska republika Severni Kipar", ali nju priznaje samo Turska.
"Doputovao sam ovde zato što verujem da ovog puta može biti drugačije", rekao je Bajden posle sletanja na aerdorom kod Larnake i dodao da ujedinjenje zavisi od naroda Kipra. Potpredsednik SAD je odbacio da će tokom posete "nametnuti ili
predstaviti" mirovni sporazum i poručio da samo Kiprani mogu obezbediti dogovor koji će doneti "neverovatno veći napredak".
Povodom bojazni kiparskih Grka da će njegov sastanak s liderom kiparksih Turaka, Derivšom Erogluom, značiti priznanje turske države na okupirnom području, Bajden je rekao da nema promene politike SAD o tom pitanju.
Kiparski mirovni sporazum mogao bi da poptravi i odnose Turske i Izraela, ključnih saveznika SAD u regionu. Ujedinjeni Kipar bi takođe mogao pomoći u tranSPORTu kiparskog i izraelskog gasa u Evropu preko Turske, čime bi se smanjila energetska
zavisnost od Rusije.
