Pojedini građani Srbije odnedavno su suočeni s novim propisom prema kojem za otvaranje računa u banci moraju da potpišu saglasnost da uvid u njihove podatke ima i američko Ministarstvo finansija, odnosno Poreska uprava SAD. Ova činjenica izazvala je brojne polemike u javnosti, tim pre jer su podaci vlasnika računa strogo zaštićeni domaćim zakonima. Međutim, SAD su 2010. donele Zakon o dostavljanju podataka o nerezidentnim računima kojim pokušavaju da spreče izbegavanje plaćanja poreza. Da bi to uspele bilo je potrebno da sa državama širom sveta zaključe sporazume koji će im omogućiti uvid u račune američkih državljana u inostranstvu, kao i stranih državljana koji imaju poslove u SAD, odnosno račune u toj zemlji.
|
Sporazum do kraja godine
Kinezi i Rusi odbili |
Prema podacima američkog Ministarstva finansija, Srbija se sa sporazumom "suštinski saglasila" 30. juna, prilično tiho i daleko od očiju javnosti. Zvanično, bankari o ovome ne žele da govore. Nezvanično, kažu da je to zbog američke Poreske uprave. Ako se s njom ne usklade, kažu, mogu da zaborave na poslove u SAD. U Narodnoj banci Srbije ističu da bankama nisu dali nikakvu preporuku.
"U toku su aktivnosti u cilju poboljšanja usaglašenosti poreskih propisa na međunarodnom nivou i primene FATCA propisa. Ministarstvo finansija nas je 2. jula obavestilo o potpisanoj potvrdi namere Srbije da zaključi međudržavni sporazum povodom primene tih propisa", navodi se u saopštenju NBS.
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić zatražio je od banaka da se izjasne o tome zašto od novih klijenata traže da potpišu izjavu kojom pristaju da se promene na njihovom računu dostavljaju poreskim organima SAD. Šabić ističe i da bi obrada podataka po takvom "osnovu" bila nedozvoljena, suprotna Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti.
– Na teritoriji Srbije niko ne može sprovoditi nacionalne propise druge zemlje koji su u suprotnosti s propisima Srbije. Eventualno usklađivanje naših propisa s propisima drugih država ili međunarodnih organizacija podrazumeva prethodne odluke i postupke naših nadležnih državnih organa – navodi Šabić.
On dodaje da bi u konkretnom slučaju to značilo zaključivanje međunarodnog ugovora između Srbije i SAD i da bi takav ugovor trebalo da ratifikuje parlament zakonom, što bi predstavljalo valjan pravni osnov za obradu podataka o ličnosti.
