Bilo je i ranije zvezda na konferencijama o bezbednosti u Minhenu. Putin je 2007. učtivo ali oštro kritikovao neobuzdanost Zapada u kršenju osnovnih principa međunarodnih odnosa, ignorisanju legitimnih interesa drugih zemalja i upozoravao da tako ne ide.
Iako je mnoge iznenadio, zapadna elita je to, ipak, doživela kao kritiku suparnika sa strane, od kojeg nije ni očekivala komplimente. Nepune dve decenije kasnije, kritika je došla iznutra, može se reći, od najvišeg predstavnika zemlje vodećeg saveznika i zaštitnika Evrope – od novog potpredsednika, a moguće i od budućeg predsednika SAD, J.D. Vensa. Mora biti da je lekcija najvišeg gosta s one strane Atlantika bila daleko neprijatnija i bolna i to kako za visoke evropske predstavnike, tako i za nemačke domaćine.
Ni vrlo učtiv ton, pa i samokritične note u govoru gosta, nisu bili dovoljni da ublaže jasnoću i kritičkih poruka i ponuda Vensa. Drugačije nije ni moglo biti kad se veći deo kritike odnosilo na ponos Evrope – demokratiju i zajedničke vrednosti. Ali, ne na demokratiju u svakodnevnom govoru, u retorici, već u životoj praksi. Posebno se dotakao prakse komesarskog establišmenta EU, što će reći, odvojenosti od naroda i nepoštovanja njegove volje. U suštini, to je bila kritika povelike otuđenosti cele evropske političke elite od naroda kome jedino treba da služi i odgovara. Iako se nije služio pisanim tekstom ili beleškama, Vens je vrlo sistematizovano, potanko i nadahnuto pobrojao podužu listu uverljivih ilustracija svojih kritičkih ocena.
Teško da je ikome promakla Vensova ocena sudskog poništavanja predsedničkih izbora u Rumuniji, zbog navodnog mešanja Rusije upotrebom elektronskih društvenih medija i da bi, ako se ništa ne promeni, slično moglo da se desi i Nemačkoj čiji su izbori na pragu. Vens je retorički pitao koliko je jaka demokratija ako se boji da može biti srušena sa par stotina hiljada dolara!? Organizatorima Minhenske konferencije je zamerio što su zabranili da na njoj svoje stavove iznesu i predstavnici levih i desnih partija koje imaju značajnu podršku među građanima smatrajući i to slabošću a ne odbranom demokratije.
Vens je potvrdio opredeljenje SAD da se, što pre, dođe do racionalnog rešenja za sukob Ukrajini. Ponovio je i poznat stav Trampa da Evropa svakako mora povećati ulaganja u sopstvenu bezbednost i ojačati svoju ulogu. Kada se govori o bezbednosti – rekao je da se obično misli na pretnje spolja iako Trampova administracija smatra da su unutrašnje pretnje važnije od pretnji Rusije, Kine ili bilo koga drugog. Te unutrašnje pretnje Vens vidi u udaljavanju Evrope od nekih fundamentalnih demokratskih vrednosti. U tom smislu, pomenuo je ograničenja slobode govora, cenzuru medija za masovno komuniciranje, nepoštovanje različitosti mišljenja. Da bi bila jača i bezbednija Evropa mora biti svesna koje vrednsti brani, od koga ih brani i kakvu viziju ima pred sobom – smatra Vens.
Veliki problem Evrope i Amerike predstavlja masovna migracija koja je pogrešno ohrabrivana decenijama što ostavlja tragove na civilizaciji i uzima svoj danak, pored ostalog, i u incidentima kakav se upravo dogodio u Nemačkoj.
U govoru koji je bio sve osim još jedno standardno obraćanje, Vens je rekao da se demokratija ne meri ni zgradama u mermeru niti modernim hotelima, koliko demokratskim vrednostima u kojima se svakodnevno živi. Nema sumnje da će govor Vensa u Minhenu biti predmet pažljivih analiza, ne samo u prestonicama članica EU i NATO kojima je prevashodno namenjen, već u nečlanicama širom sveta.
