Američke naftne kompanije iz Teksasa odbile su da smanje nivo proizvodnje nafte, saopšteno je iz Železničke kompanije ove američke države, koja ujedno obavlja i funkciju državne energetske regulatorne komisije.
Umesto da se smanji nivo proizvodnje, prenose ruski mediji, odlučeno je da se podrže teksaške kompanije i da se smanje ograničenja na konverzaciju naftnih bušotina, kao i na čuvanje nafte u alternativnim skladištima.
Ovakav zaključak podržala su dva od tri člana regulatorne komisije, naglasivši da kompanije sada mogu same da odlučuju koliko će smanjivati proizvodnju, a da ne izgube svoj udeo kolača na naftnom tržištu.
Međutim, treći član tekstaške regulatorne komisije Rajan Siton oštro je kritikovao ovu odluku, rekavši da je ona doneta na osnovu neverovatnog političkog pritiska.
Ruski mediji podsećaju da ovo nije prvi put da se Siton zalagao za smanjenje nivoa proizvodnje nafte — kada je bilo reči da bi trebalo na svetskom nivou smanjiti proizvodnju nafte za 20 miliona barela dnevno, on je rekao da to nije moguće učiniti bez učešća Amerike.
Tom prilikom je on takođe rekao i da u slučaju da se ne smanji proizvodnja za tih 20 miliona barela dnevno, uskoro će skladišta biti toliko popunjena da ni smanjenje od 30 miliona barela dnevno neće biti dovoljno.
Podsećanja radi, država Teksas je najveći proizvođač nafte u SAD, čak 40 odsto „crnog zlata“ se proizvodi na toj teritoriji.
Kriza na naftnom tržištu
Početkom marta, kotacije nafte potonule su usled značajnog smanjenja potražnje širom sveta zbog pandemije virusa korona, kao i posle neuspeha sporazuma OPEK plus, jer njegovi učesnici nisu mogli da se dogovore o produžetku sporazuma o smanjenju proizvodnje. Zbog toga su se cene nafte više nego prepolovile od početka godine i oborile rekorde od pre 18 godina.
Kotacije su bile obnovljene uoči novog sastanka zemalja OPEK plus. Zemlje-članice ove organizacije su se na video-konferenciji 12. aprila složile da smanje proizvodnju za 9,7 miliona barela dnevno. Novi sporazum stupio je na snagu 1. maja.
Međutim, kako navode analitičari Međunarodne agencije za energetiku, sporazum OPEK plus ne može da nadoknadi pad potražnje u svetu, ali bi mogao da dovede do početka smanjenja zaliha u drugoj polovini godine.
