Malo ko je u svetu poverovao u zaklinjanja dobitnika Nobelove nagrade za mir Baraka Obame da će divljanje džihadista u Iraku i Siriji rešiti kao pravi "mirotvorac" – samo bombardovanjem iz vazduha. Negdašnji recept Klintonove administracije i Pentagona, izveden 1999. godine brutalnim razaranjem Srbije (u agresiji podrugljivo nazvanoj Milosrdni anđeo), 15 godina kasnije na Bliskom istoku nema šanse da bude ponovljen. Na tom užarenom tlu stvar se zakuvala do neslućenih razmera, pa sada sve podseća na kazan u paklu.
Jastrebovi u Vašingtonu nisu morali dugo da čekaju kako bi plasirali (i sasvim izvesno uskoro nametnuli) stav da je neophodno slanje kopnenih trupa. Znači, opet rat, velike operacije, hiljade vojnika na zemlji, u vazduhu, na brodovima po okolnim morima. Taj "razorni Holivud" koštaće hiljade života, a među žrtvama će biti i mnogo civila, dok je poruka svetu već sada jasna: Američka agresija protiv Iraka i Sirije gurnuće planetu u doba globalne anarhije, jezgrovito zaključuje politički analitičar Toni Kartaluči.
Okidač za invaziju upravo je ovih dana povukao najžešći Obamin protivnik u Vašingtonu, lider republikanaca Džon Bener, izjavom da nema izgleda na uspeh predsednikove strategije uništavanja džihadista s velikih visina. "Nama je potrebno više od vazdušnih udara, nama je neophodno da zgazimo čizmom na to tlo."
Bener pri tome nastoji da dokaže kako SAD nemaju drugog izbora (osim kopnene invazije), inače će "platiti visoku cenu" neuspeha sa bombardovanjem, bez vojske na zemlji.
Deo trupa je u Iraku, gde već izvesno vreme deluje 1.600 Amerikanaca pod izgovorom da su oni vojni savetnici i instruktori. Te snage bi mogle prve sutra da krenu u ofanzivu.
I koalicija "voljnih" da ratuju protiv islamskih ekstremista je priča za sebe. SAD su zahtevale širok front saveznika s kojima bi ušli u obračun sa svojim dojučerašnjim štićenicima iz nedavne prošlosti, kada su naoružavali i finansirali "pse rata" koji su pristizali da bi obavili prljavi posao rušenja s vlasti sirijskog predsednika Bašara el Asada. Podsećanja radi, neki njima slični oborili su uz pomoć Zapada libijskog vođu Moamera Gadafija i toj nekada naprednoj arapskoj državi doneli najveću nesreću u njenoj istoriji, pa se danas gađaju raketama i jure oko aerodroma, a razne milicije okupiraju vladine zgrade.
|
Čudni saveznici
Obrt
|
