Nemačka podržava Srbiju u nastojanjima da postane članica Evropske unije, a kada je reč o Srbiji i Kosovu, na njima je da pokrenu dijalog koji će dovesti do trajne normalizacije odnosa, kaže ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad.
Ona je u intervjuu za Blic navela da izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine ima punu podršku Nemačke oko kosovskog pitanja, i ističe da ta zemlja očekuje formiranje Zajednice srpskih opština.
Od povlačenja kancelarke Angele Merkel stiče se utisak da Nemačka i Srbija nisu više u tako dobrim političkim odnosima. Iz Nemačke neretko stižu oštre izjave na račun Srbije, dok se čini da je američka diplomatija mnogo blaža u ocenama. Da li Nemačka igra ulogu “lošeg policajca” i da li mislite da je to dugoročno kontraproduktivno za odnose dve države?
– Radujem se daljem razvoju dijaloga između naše dve zemlje u narednoj godini. Mislim da je uvek izraz odnosa poverenja kada možete otvoreno da razgovarate jedni sa drugima. Nemačka pridaje veliki značaj političkom, društvenom i ekonomskom razvoju Srbije. Podržavamo Srbiju u ostvarivanju njenog cilja da postane članica Evropske unije.
Srbija je, s druge strane, veoma zadovoljna saradnjom sa Nemačkom na ekonomskom planu. Da li je osećanje obostrano? Šta očekivati ubuduće?
– Nemačka i nemačke kompanije cene duboku ekonomsku povezanost naše dve zemlje. Napredak u sprovođenju reformi i usaglašavanje politika u mnogim oblastima na putu ka Evropskoj uniji svakako će dodatno povećati privlačnost zemlje za strane investitore.
Utisak u ovdašnjoj javnosti je da su Sjedinjene Države ponovo ubacile u šestu brzinu u vezi sa rešavanjem kosovskog problema, odnosno da Amerika “završava stvari”, dok EU ima sporednu ulogu. Da li smo u krivu?
– Tenzije krajem prošle godine ponovo su ukazale na hitnu potrebu za sveobuhvatnim pristupom normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova. Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak, ima naše poverenje i podršku. Njegovo angažovanje tokom poslednjih nedelja, zajedno sa evropskim i transatlantskim partnerima, značajno je doprinelo smirivanju situacije. Sada je na Srbiji i Kosovu da pokrenu dijalog koji će dovesti do trajne normalizacije odnosa između dve zemlje.
Kada će biti uspostavljena Zajednica srpskih opština? I u kom formatu je Nemačka vidi?
– Očekujemo da će uspostavljanje Zajednice srpskih opština, koja je dogovorena 2013. i 2015. godine, biti stavljena na dnevni red dijaloga koji se vodi uz posredovanje EU. Jedan od ciljeva ovog dijaloga jeste upravo i dogovor oko formata ZSO. To zahteva konstruktivan pristup.
Da li i Nemačka, poput vaših američkih partnera, smatra da je zabrinutost Srba s Kosova koji su protestovali na barikadama, “legitimna, a u mnogim slučajevima i opravdana”? Kako rešiti njihove probleme i zabrinutost?
– Legitimnu zabrinutost Srba koji žive na Kosovu shvatamo ozbiljno. Zato zahtevamo da se uskoro pokrenu razgovori o ZSO i da sve strane daju konstruktivan doprinos.
Zašto se na srpskim sankcijama Rusiji toliko insistira, kad suštinski Beograd tim potezom ne bi ni na koji način naštetio Moskvi, ali bi potencijalno samom sebi napravio ekonomsku štetu? Da li je pitanje sankcija još jedan način da se Srbija indirektno pritisne po pitanju Kosova?
– Evropska unija je zajednica vrednosti. Na masivno kršenje međunarodnog prava od strane Rusije je reagovala uvođenjem sankcija Rusiji. Srbija želi da postane deo EU, dakle, i deo zajednice vrednosti. Iz toga proizlazi naše očekivanje da se Srbija priključi sankcijama. Podrazumeva se da je na Srbiji da donese tu odluku. Ne mislim da je svrsishodno povezati je sa pitanjem normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
Srbija ni ove godine nije otvorila nijedan klaster. Kako da razume poruku?
– Za postizanje napretka u približavanju EU jedino merilo je konkretno sprovođenje reformi i preduzimanje koraka usklađivanja sa standardima Unije. Srbija već radi na tome u nizu političkih oblasti, šta je stavlja i pred velike izazove. Tako, na primer, u novoj godini očekujemo sprovođenje reforme pravosuđa. Nemačka će nastaviti da pruža podršku Srbiji, jer je Srbija deo evropske porodice, zaključila je Anke Konrad.
