Ambasadori srpske muzike u Kanadi

0

Spomenica Mokranjcu

Sa Nadom Dimitrijević, sekretarom hora, razgovarali smo o ovom značajnom kulturnom događaju za srpsku zajednicu Toronta.
 

Lepo je što ste se u emigraciji setili da obeležite 100-godišnjicu smrti Stevana Mokranjca. Otkud ta ideja i šta to govori o repertoaru, ali i otklonu hora kao čuvara muzičke srpske tradicije?
– Bili smo poneseni idejom muzikologa i muzičara, koji su se u organizaciji Mokranjčeve zadužbine u Beogradu okupili i tokom puna dva dana održali brojna predavanja i koncerte u okviru Mokranjčeve proslave pod nazivom "Osu se nebo zvezdama".
Već na svom prvom okupljanju, mi, budući članovi hora "Kir Stefan Srbin", pod rukovodstvom dirigenta i umetničkog rukovodioca Jasmine Vučurović, odlučili smo da pripremimo Mokranjčevu Svetu liturgiju za svoj prvi nastup kao crkveni hor u crkvi Svetog Save. Znajući iz svog prethodnog iskustva koliko je ozbiljan zadatak koji smo sebi postavili, radili smo neumorno na tome skoro godinu dana sve do Uskrsa 2001. godine. Gradeći svoj repertoar prvenstveno baziran na kompozicijama Stevana Mokranjca, a kao logična posledica te hrabre odluke od prvoga dana, mogli smo da, u organizaciji Ambasade Republike Srbije u Otavi 2006. godine održimo dva koncerta povodom proslave 150. godišnjice Mokranjčevog rođenja, u Holu Konfederacije Parlamenta Kanade i u hotelu Šato Lorije pred najistaknutijim ličnostima kanadskog javnog života. Inače, povod da našem koncertu damo naziv "Spomenica" bila je "Spomenica Stevanu St. Mokranjcu", knjiga koju je Kosta K. Manojlović, kompozitor, muzikolog i i osnivač Muzičke akademije u Beogradu, objavio o životu i delu svog učitelja u Beogradu 1923. godine.

 

Muzika buntovne Šumadije

Kako to život već uredi, Milan Dimitrijević koji je sa suprugom Nadom jedan od osnivača hora zajedno sa ocem Vasilijem Tomićem i dirigentom Jasminom Vučurević, inače iskusni horski pevač, unuk je Koste P. Manojlovića koji je objavio knjigu "Spomenica Stevanu St. Mokranjcu". Prva rečenica te knjige glasi:
"U pitomoj Veljkovoj Krajini, u Negotinu, u kome se orila pesma i svirka lautara, ugledao je svet prvi muzičar koga je dala Kneževina, zatim Kraljevina Srbija, i kome je bilo suđeno da u svome radu na muzici proročki ukaže put kojim se kretala politička ideologija buntovničke Šumadije, koja je još u početku stvaranja nezavisne srpske države, zurila svojim umnim očima tamo preko Drine, Timoka i ka Durmitoru, upućujući svoju vojsku godine 1809. na te strane da svoju braću ropskog iga oslobodi, i postigne integralno ujedinjenje slovenskoga juga."

 

Koliko Mokranjčevih dela imate već na repertoaru i šta je to novo što ćete ponuditi publici 7. decembra?
– Mokranjčeva Sveta Liturgija, prvi i glavni zadatak koji se pred nas postavio, istovremeno je i riznica iz koje smo pojedine delove, kao pojedinačne kompozicije izvodili na mnogim našim koncertima: Prva i druga Slava, Heruvimska pesma, Hvalite Gospoda, Da ispolnjatsja usta naša, Aliluja, Budi imja Gospodnje, Tebe pojem, Tjelo Hristovo, Tropar Svetom Savi, kao i one koje se pevaju samo o velikom praznicima: Molitvami Bogorodici i Spasi ni Sine Božij (antifoni), Krestu tvojemu, Hristos voskrese, Uskršnji tropar, zatim Jektenija za umrle i Njest svjat iz Opela, Veličanije Svetom Savi, pa O, kako bezakonoje sonmišče i Tebe odjejuščagosja koje se pevaju na Veliki petak i naravno izbor najlepših pesama iz Rukoveti. Mokranjac je tokom mnogih godina zapisao preko 1.000 duhovnih i oko 500 svetovnih pesama sa područja Balkana. Za ovaj koncert pripremamo i jedan interesantan prikaz narodne pesme prvo onako kako je zapisana negde na Mokranjčevim putovanjima po srpskim krajevima, pa potom obrađena kao pesma za glas i klavir da bi potom, raspisana za mešoviti hor, svoje mesto našla u Rukovetima.

 

Na programu je 12. godišnji koncert hora Kir Stefan Srbin

 

Šta kao hor najviše volite da izvodite od Mokranjca i kako je koncert koncipiran?
– Prosto je nemoguće izabrati jednu kompoziciju iz tako divnog, bogatog duhovnog i svetovnog muzičkog stvaralaštva Mokranjca. Jednu kompoziciju, međutim, sa zadovoljstvom pevamo od samog početka, od naše prve probe, a to je Tebe pojem iz Liturgije Svetog Jovana Zlatoustog. Po svojoj kompleksnosti, snazi i bogatstvu polifonog zvuka, svakako plene Heruvimska pesma i dve kompozicije iz Strasne sedmice – Tebe odjejuščagosja i O, kako bezakonoje sonmišče. Radujemo se da ćemo ovu poslednju kompoziciju, ovaj biser, izvesti na nastupajućem koncertu.
Prvi deo koncerta "Spomenica" je, naravno, posvećen u celosti Mokranjcu i njegovim delima. Drugi deo koncerta će biti izvesno putovanje kroz naše krajeve, ali u jedno skorije i modernije vreme. Mokranjac nam je ostavio u amanet da slušamo muziku oko sebe, muziku krajeva gde smo se rodili i odakle smo došli i da je pretapamo u nešto novo i nama blisko. Veliko nam je zadovoljstvo da će se na našem koncertu okupiti poštovaoci velikana srpskog muzičkog stvaralaštva, Stevana St. Mokranjca – kaže za "Vesti" Nada Dimitrijević.
 

Pomoć crkvenom jezgru na Riveru

Zarada od koncerta je namenjena crkvi Sveti Sava koja se našla u finansijskim poteškoćama…
– Crkva Svetog Save na River ulici je bila i biće naša kuća, jezgro odakle vode poreklo sve ostale srpske crkve u Torontu i okolini. Spolja, ona nije velelepna građevina, ali je naša i zrači svojom veličinom i toplinom iznutra. Probe Hora "Kir Stefan Srbin" se održavaju u Crkvi i u Crkvenom domu uz samu Crkvu, koji je još 1954. godine osvetio vladika Nikolaj Velimirović. Naša horska misija, da budemo ambasadori srpske muzičke kulture u Kanadi, iskristalisala se nedugo posle osnivanja, zajedno sa nadom da muzika koju izvodimo bude na nivou najboljih srpskih horova. Želja nam je da Crkva Svetog Save i Crkveni dom nastave da budu rasadnik vere i kulture, mesto gde će se uz nas skupljati i drugi muzičari, književnici, slikari, pesnici i besednici, da bude i naše i vaše mesto gde ćemo se uvek vraćati.
Kao što je polovina zarade od našeg 14. godišnjeg koncerta bila namenjena postradalima od poplava u našoj staroj domovini, tako je ukupan prihod od ovog koncerta namenjen našem domu iz koga izlazimo posle svake probe i Liturgije duhovno okrepljeni – kaže Nada Dimitrijević.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here