U prvom delu koncerta, moćni glasovi pevača izvešće a cappella melodije iz naše duhovne zaostavštine. U drugom delu, ritmovima bogate stare, izvorne narodne pesme, uz pratnju orkestra "Boemi", sigurno će zadovoljiti ukuse i najprobirljivijih slušalaca.
Osnovan u maju 2000. godine u crkvi Svetog Save, hor je dobio ime po prvom poznatom srednjovekovnom srpskom kompozitoru Kir Stefanu Srbinu. Hor peva na liturgijama u crkvi na Riveru, a nastupao je širom Kanade, u Americi, Velikoj Britaniji, Srbiji i Švedskoj.
– Mi naš hor doživljavamo kao ambasadora srpske kulture u Kanadi, i tako se i ponašamo, verujući da dajemo naš mali doprinos očuvanju srpskih korena u ovoj velikoj zemlji, našoj novoj domovini – kažu supružnici Nada i Milan Dimitrijević, koji su zajedno sa ocem Vasilijem Tomićem i dirigentom Jasminom Vučurović osnivači hora.
– Horska muzika je u našim životima prisutna preko 30 godina, jer smo oboje pevali u "Branku Krsmanoviću" pre dolaska u Kanadu. Već 1993. godine smo sa Nadom Stegnajić razgovarali o formiranju hora, ali nisu se bili stekli uslovi.
U bivšoj Jugoslaviji još je trajao rat, ovde u Kanadi ljudi su tek počeli pronalaziti poslove i privikavati se na novu sredinu. Deca su pošla u školu, uzelo je to nekoliko godina. I onda su se 2000. sve kockice poklopile i nastao je "Kir Stefan Srbin".
Uzvišen osećajPrvo gostovanje članova hora "Kir Stefan Srbin" bilo je u Čikagu. Tamo su se sreli sa Dimitrijem Stefanovićem, našim poznatim muzikologom. I dobro su upamtili njegove reči: "Znam da volite da pevate i da se nadate da ćete tokom pevanja osetiti nešto posebo, i desiće se to, samo budite uporni." Zaista, kažu, desi se da hor zazvuči na određen, poseban način i to je predivan osećaj. |
Dimitrijevići ističu da nije samo ljubav prema muzici i posebno prema horskom pevanju faktor koji ih već deceniju "tera", da kada umorni dođu sa posla i kad ih obaveze druge vrste čekaju kod kuće, sve ostave i odu na probu. Druženje, pozitivna atmosfera i duh koji vlada među članovima hora je ono što je značajno i lepo u "Kir Stefanu". Naravno, tu su i zajednička putovanja, nastupi i bezbroj lepih i dragih uspomena.
Jelena Ćirić je najmlađi član hora. Ove godine puni 20, a u "Kir Stefan" je došla sa 14 godina.
– Otkad pamtim, volela sam da pevam. Onda sam odlučila da probam u horu. Svidelo mi se i ostala sam. Volim atmosferu koja vlada među nama, ljudi su divni, lepo je biti u društvu i zaista uživam u svakom trenutku provedenom u horu. Podjednako volim i duhovnu i svetovnu muziku, a zapravo mi je najbitnije to da izvodimo našu muziku – kaže Jelena na savršenom srpskom jeziku, iako je u Kanadu došla sa četiri i po godine.
Njena porodica je iz Negotina stigla u Toronto, ali je brojna familija i dalje tamo, pa ova devojka, inače studentkinja solo pevanja, vrlo često ide u Srbiju.
Jubilarnom koncertu, koji počinje u osam sati uveče i novom susretu sa publikom raduju se svi članovi hora. Prilika je to da pokažu sve ono što su vredno vežbali čitavih godinu dana. Zapravo, prilika je za pesmu, za pevanje, a u tome se, ipak, najviše uživa.
Sačuvane kompozicijeMilan Dimitrijević s ponosom ističe da je Dimitrije Stefanović na savremeni notni sistem preveo sačuvane kompozicije Kir Stefana Srbina, pisane u neumama. A sačuvane su one neume koje je Milanov deda Kosta Manojlović, jedan od osnivača, a potom i prvi rektor muzičke akademije, fotokopirao pre bombardovanja Narodne biblioteke u Beogradu, 6. aprila 1941. godine, kada su sa svim ostalim pisanim blagom u požaru nestali i originali. |
