“Ukrajina ceni stav Srbije, glasanje za rezoluciju u UN i osudu ruske agresije, a što se tiče Kosova, mogu da kažem da se naš stav nije promenio, niti će se promeniti – Ukrajina poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije uključujući i Kosovo”, kaže odlazeći ukrajinski ambasador u Beogradu Oleksandar Aleksandrovič.
Ambasador Aleksandrovič još jednom je istakao koliko je glasanje u Generalnoj skupštini UN bilo važno za Ukrajinu.
– Da podsetimo da je 141 zemlja podržala Ukrajinu i osudila rusku agresiju, a samo pet država je bilo protiv uključujući Rusiju i Belorusiju. To znači da je Ukrajina dobila jaku podršku ne samo od zapadnih nego od svih zemalja sveta. Za mene kao ambasadora u Beogradu bilo je veoma važno da je Srbija podržala Ukrajinu i tu rezoluciju, što sam rekao i predsedniku Vučiču i drugim srpskim zvaničnicima. To je bilo veoma pravedno i zahvalan sam srpskoj vladi na glasanju. Što se tiče humanitarne pomoći obični ljudi iz Srbije svakodnevno donese mnogo različitih stvari – odeću, hranu lekove i to baš stvarno prikazuje topli prijateljski stav srpskog naroda prema ukrajinskom. Nikada nisam imao nikakvu sumnju u to i drago mi je što smo sakupili toliko pomoći i što šaljemo kamione s humanitarnom pomoći u Ukrajinu – kaže Aleksandrovič.
Srbija jeste glasala za rezoluciju, ali nije uvela sankcije Rusiji. Kako gledate na to?
– Pa, ja nikada neću tražiti nešto od srpskog naroda što bi na neki način oštetilo ili ugrozilo dobrobit ili bezbednost srpskih građana. S jedne strane mi bismo bili srećni ako bi se svaka zemlja pridružila sankcijama, ali razumemo ovde taj stav i kao ambasador neću na tome insistrati. S druge strane bih poručio Srbima samo pogledajte šire, kako rade sve druge zemlje – Rusija je izolovana, sve zemlje Evrope uvele su sankcije pa i Kina se pridružila nekim finansijskim sankcijama. Opet, to je suverena odluka Srbije, ali na kraju krajeva ceo svet će biti Rusije pa i po pitanju sankcija.
Savetnik predsednika Zelenskog je naveo da nije pravi trenutak za Ukrajinu da prizna Kosovo. Kakva je pozicija Ukrajine po tom pitanju?
– Ja jednostavno mogu da ponovim naš zvaničan stav koji se nije promenio od samog početka i neće se promeniti, a to je da mi poštujemo teritorijalni integritet i suverenitet Srbije uključujući i Kosovo.
Da li ono što se dešava u Ukrajini može da ugrozi i bezbednosnu situaciju na Zapadnom Balkanu? Svedoci smo mngobrojnih izjava političara iz Prištine da Srbija planira da napadne Kosovo kao što je Rusija napala Ukrajinu. Vaš komentar?
– Ja ne verujem da će Srbija napasti bilo koga, ali u pravu ste za Putina. Njegov cilj je da ima što više “vrućih mesta” po svetu kako bi odvukao pažnju međunarodne zajednice od rata u Ukrajini. On želi da napravi neke druge tenzije verovatno i na Balkanu, u Siriji, možda i u drugim delovima sveta. To razumem, to je Putinova taktika. I naravno da pratim šta se dešava sve na Balkanu i ubeđen sam da su Vlada Srbije, ali i druge potpuno odgovorne i da oni razumeju taktiku Rusije i nadam se da će sve biti mirno ovde na Balkanu.
U Turskoj su se nedavno sastali ministri inostranih poslova Rusije i Ukrajine. Očekujete li da je moguće doći do nekog dogovora između Moskve i Kijeva?
– Mi se nadamo, uvek smo spremni za pregovore, na žalost ministar Lavrov nije bio spreman da odgovori na bilo koje pitanje. Mi smo zahtevali humanitarne koridore da ljudi koji žive u gradovim pod ruskom opsadom budu evakuisani na slobodnu i bezbednu teritoriju. Drugo, tražili smo zaustavljanje vatre i to Lavrov nije mogao da obeća. Biće još rundi pregovora i mi smo uvek spremni, a cilj pregovora za Ukrajinu jeste da se ruska vojska povuče iz cele Ukrajine uključujući i Krim i istok zemlje.
Putin je odobrio slanje dobrovoljaca sa Bliskog istoka u Ukrajinu, pominje se broj od 16.000 boraca, kao i da Ukrajina odavno poziva dobrovoljce iz zapadnih zemalja?
– Putin sada ima oko 190.000 ruskih vojnika unutra Ukrajine, minus one koje smo već uništili, tako da na tom tlu plus minus 15.000-16.000 nas ne plaši. Što se tiče poziva ukrajinskog predsednika za dobovoljce iz sveta da podrže Ukrajinu i u vojnom smislu, mi to svuda radimo poštujući zakone. U Srbiji znamo da je jasno zabranjeno slanje ljude na strana ratišta još od 2014. tako da nismo pozvali ovde jer poštujemo zakonodovstvo Srbije i nemamo ni nameru da pozivamo.
Da li ste očekivali veću pomoć od EU, SAD i NATO? Dosta se diskutovalo o “zatvorenom nebu”.
– Mi smo dobili jaku pomoć – finansijsku, ekonomsku i humanitarnu, kao i vojnu u naoružanju. Što se tiče fizičkog prisustva NATO vojnika u Ukrajini oni su nama javno rekli neće slati vojnike, a mi to nismo očekivali i ne očekujemo. Što se tiče zatvaranja neba, to je veoma važno za nas. Sada je već kasno, jer kada je ruska vojska shvatila da ne može ništa protiv ukrajinske počeli su da bombarduju isključivo civilne objekte i zbog toga što nemamo dovoljno PVO i letelica ne možemo sami da zatvorimo nebo. Na žalost naši međunarodni partneri se plaše, i to mogu lično da kažem mislim da je to sramota za naše međunarodne partnere. Oni pokušavaju da se brinu o svojim narodima što je razumljivo, ali ne mogu da sede na kaučima i gledaju kako ruska vojska ubija ukrajinske civile. Tražiimo različite načine da zaštitimo civile u Ukrajini.
Postoji li opasnost od incidenta kada su u pitanju nuklearna postrojenja u Ukrajini?
– Uvek postoji ta opasnost kada ispred sebe imate, izvinite da kažem to malo nediplomatskim rečnikom, majmuna sa granatom. To su glupi ljudi, ušetali su u černobiljsku zonu i podigli su radioaktivno tlo, a to šteti njihovom sopstvenom zdravlju i oni to ne shvataju. Najveća pretnja je to što su prekinuli snabdevanje strujom černobiljskoj elektrani. Ona jeste zatvorena, ali potrebna je struja za sistem ohlađivanja radioaktivnaog otpada i ako u naredna 24 sata ne dobijemo struju (subota uveče prim. aut) otpad će postati vruć i to će izazvati radijaciju iz tog otpada. To može postati velika ekološka kriza ne samo za Ukrajinu nego i celu Evropu.
Može li se rat u Ukrajini završiti u narednih nekoliko nedelja ili će ipak potrajati duže?
– Nisam vojni ekspert, ali mislim da bi trebalo da se završi u narednih nekoliko nedelja. Ukrajina je iz dana u dan sve jača, a Rusija sve slabija. Neće izdržati sankcije pa ni u vojnom smislu neće izdržati, jer ruska vojska ne sme direktno da ratuje protiv ukrajinske. Izgubili su preko 12.000 vojnika, 350 tenkova, više 1.000 oklopnih 57 aviona…Svaki dan gube mnogo oružja i vojnika. Vidite i da Rusija smanjuje svoje zahteve, na početku je bilo da NATO mora izađe i cele istočne Evrope pa posle su rekli da se radi samo o Ukrajini. Ne čujemo više priče o denacifikaciji Ukrajine, već samo da Ukrajina bude demilitarizovana. Dakle Rusija će smanjivati svoje zahteve kako vreme prolazi i u nekom trenutku moraće da povuče svoju vojsku. Ne mogu da prognoziram šta će biti će biti u vezi Krima, ali to jeste naš krajnji cilj – povratak Krima.
Vidite li Ukrajinu i Srbiju za nekoliko godina zajedno u EU?
– Naravno da bismo želeli tako nešto da vidimo što pre, a Ukrajina snažno podržava ulazak Srbije u EU. Mi smo uputili zvaničan zahtev u Brisel za članstvo Ukrajine u EU i zbog toga što je već na stotine ljudi poginulo u ime evropskih vrednosti. Evropski savet nas je već podržao, ali mislim da prijem ne može biti odmah zbog raznih tehničkih problema prilagođavanja u ekonomskom, zakonodavnom smislu i u drugim oblastima. Nadamo da barem da će Ukrajina dobiti status kandidata i da kada se rat završi da se zajedno sa Srbijom usresredimo na tom evropskom putu.
Tako je u potpunosti čovek u pravu samo ovde ima nešto malo ali veliki smiosao on je ODLAZEČI ambasador Ukraine takav stav je bila do tad al kad vidimo trenutnu situaciju u Ukraini i štase tamo dešava jako je bitno znati stav Ukraine štače reči ovaj drugi DOLAZEČI ambasador Ukraine dali i dalje imaju isti stav prema Kosovu to je jako bitno zato moramo malo sačekati realnu sliku današnjosti.