Alternativa nafti i gasu: Nemci našli spasonosno rešenje ili?

Youtube/Potrošački savetnik

Cene nafte i gasa su eksplodirale, pa grejanje na toplotnu pumpu mnogima u Nemačkoj deluje kao pametna alternativa.

Uz to, na pomolu su i izdašne državne subvencije. Šta kažu stručnjaci?

Vodeći nemački proizvođač uređaja za klimatizaciju i grejanje “Fisman” (Viessmann) najavio je početkom maja da će dodatno investirati milijardu evra u toplotne pumpe, koje greju domove bez ekološkog balasta ugljen-dioksida. Ta firma koja ima 13.000 zaposlenih širom sveta, prošle godine je zabeležila porast obrta u tom segmentu za 41 odsto, a ukupno je to 21 procenat ili 3,4 milijarde evra, piše DW.

Sve to pokazuje da postoji generalni trend prelaska na električne toplotne pumpe. Nemačka vlada to podržava izdašnim subvencijama, jer se tako smanjuje emisija ugljen dioksida štetnog po klimu.

Međutim, toplotne pumpe su skuplje od sistema koji se baziraju na sagorevanju gasa ili lož-ulja – tehnologija je zahtevna, a konstrukcija složena. Najvažnije komponente nalaze se izvan zgrade koja se greje, a sama zgrada, osim toga, mora da ima dobru izolaciju.

“U skoro svim slučajevima neophodne su građevinske prepravke, a često i energetsko saniranje spoljnih zidova. Tako se brzo dođe do investicione sume od više desetina hiljada evra”, objašnjava Tomas Auer, profesor za tehnologiju u zgradama i ekološki korektnu gradnju na Tehničkom univerzitetu u Minhenu.

U Nemačkoj do 35 odsto troškova ugradnje toplotne pumpe u starije objekte preuzima država, a ako se zamenjuje grejanje na lož-ulje, čak i 45 odsto. Velikim delom se nadoknađuje i honorar za sertifikovano energetsko savetovanje. Zato je, između ostalog potražnja za toplotnim pumpama trenutno tako velika, pa mušterije moraju dugo da čekaju na energetske stručnjake i majstore.

Rat u Ukrajini povećava energetske troškove

Ruska invazija u Ukrajini je, zbog povećanja troškova energenata, dovela do toga da se intenzivno razmišlja o odustajanju od grejanja na gas ili lož-ulje. Pitanje je ipak da li toplotne pumpe zaista mogu bar delimično da reše probleme sa energijom?

“Odgovor je jednostavan: toplotne pumpe, ako u njih ubrojimo i hibridne pumpe na gas i struju, mogu potpuno da zamene današnja tehnološka rešenja za grejanje”, saopštava EHPA, udruženje evropskih proizvođača toplotnih pumpi sa sedištem u Briselu. Generalni sekretar Udruženja Tomas Novak kaže da to važi i za novogradnju i za starije zgrade.

Ključni element energetskog zaokreta

Kristijan Štolte koji radi za Nemačku agenciju za energiju (dena) smatra da su toplotne pumpe centralni element za uspeh energetskog zaokreta. “Toplotne pumpe koriste obnovljivu energiju i u stanju su da od jedne merne jedinice električne energije proizvedu tri do četiri takve jedinice toplotne energije”, kaže Štolte.

On ujedno dodaje da su od 21 miliona toplotnih uređaja u nemačkim zgradama, za sada samo 1,2 miliona njih toplotne pumpe, a ostatak radi na gas ili naftne derivate. Za deklarisane klimatske ciljeve do 2030. potrebno je imati 4,5 do 6 miliona toplotnih pumpi.

“Godine 2021. instalirano je 154.000 toplotnih pumpi i to je 28 odsto više nego u 2020. Ipak, tempo se mora pojačati”, kaže Štolte.

“Toplotne pumpe kratkoročno nisu rešenje”

Ipak, kaže stručnjak za energetiku Manuel Frondel, “toplotne pumpe kratkoročno nisu rešenje koje bi nas učinilo nezavisnim od ruskog gasa i nafte.” Tačno je da se toplotne pumpe najčešće ugrađuju u nove zgrade, mnogo češće nego sistemi na gas, ali nove zgrade predstavljaju manji deo od ukupno 20 miliona zgrada u Nemačkoj.

Frondel, koji inače radi Lajbnicovom institutu za ekonomska istraživanja, a na Bohumskom univerzitetu predaje “Životnu sredinu i resurse”, ukazuje da su toplotne pumpe veoma skupo rešenje za stare zgrade i da to neće promeniti ni izdašne državne subvencije. Ako do 2024. zaista bude ugrađeno dva miliona toplotnih pumpi u stare zgrade, kao što su u predizbornoj kampanji zahtevali Zeleni, to će državu, prema Frondelovoj računici, koštati 42 milijarde evra.

“Tolika suma se ne može opravdati, naročito ne klimatskim argumentima”, kaže on i objašnjava da bi onda, prema proračunima njegovog kolege, profesora Joahima Vajdena iz Magdeburga, tona ugljen dioksida koja bi se na taj način izbegla koštala 600 evra, a sertifikati za emisiju kojima se stiče pravo na emisiju ugljen-dioksida koštaju ispod 100 evra.

Frondel dodatno argumentuje da toplotne pumpe ne garantuju da se stanari loše izolovanih zgrada neće smrzavati pri veoma niskim temperaturama, a i troškovi održavanja su značajni.

Smanjenje sobne temperature

“Naravno da je za svako domaćinstvo prelazak na toplotnu pumpu veliki napredak kada je reč o nezavisnosti od gasa”, kaže Jens Šubert, stručnjak nemačkog Saveznog zavoda za okolinu. Zato bi, naglašava, sada trebalo preduzeti mere za saniranje zgrada i ugrađivanja grejanja na obnovljivu energiju, kako bi se efekat tih mera pokazao srednjoročno.

“Ukupno uzev”, kaže Šubert, “mere kao što je snižavanje temperatura u prostorijama i to regulacijom ukupnog grejnog sistema, a ne na pojedinačnim termostatima, bile bi efikasnije ako se sprovedu u širinu.”