Nepregledno planinsko prostranstvo na kome se smenjuju kamen i trava, to bi u najkraćem bio opis Suve planine u jugoistočnoj Srbiji. O njenim specifičnostima pisali su i velikani naše nauke Josif Pančić i Jovan Cvijić nazivajući je “jednim od najgorostasnijih oblika u zemlji”. Cvijić ju je nazvao i “Alpi juga Srbije” zbog okomitih stena koje se pružaju na severnoj strani, pa tu planina deluje kao da je isečena od glavnog grebena.
Suva planina je oblika potkovice čiji jedan kraj kreće od Niške Banje, a drugi seže do Babušnice. Osim pomenutim opštinama, obronci Suve planine pripadaju i Gadžinom Hanu, Beloj Palanci i Vlasotincu. Planina je okružena kotlinama (Niškom, Zaplanjskom, Lužničkom, Koritničkom, Belopalanačkom i Ostrovičkom), tako da je jasno izdvojena od drugih celina i vidljiva sa svih strana i sa velike daljine.
– Definitivno, to je za mene jedna od pet najlepših planina Srbije. Nudi sve: spektakularne poglede, avanturu, adrenalin i uživanje. Trem je najviši vrh sa 1.810 metara nadmorske visine, ali na ovoj planini ne možete da budete sigurni koji je od njenih vrhova najlepši. Nije bitno da li se penjete od Bojaninih voda, pa preko Devojačkog groba ili sa strane Babušnice i Bežišta. Ono u šta sam siguran je da se gotovo svima koji su je posetili duboko u sećanje urežu slike vrtača, biljaka i dobroćudnih konja. Spektakularna planina u svakom smislu – kategoričan je fotograf Ivan Strahinić.
Mnogima je najlepši deo Suve planine prevoj Pasarelo koji se nalazi tačno na pola puta između Carigrada i Rima, pa se zato ovaj deo naziva i “Katena mundi” tj. “Verige sveta”. Osim toga, turisti vole Pasarelo jer sa njega “puca pogled” na čitav planinski venac i beloplanačku kotlinu. Na putu do njega prolazi se pored uvale Veliko konjsko dok se u daljini vide vrhovi Litica (1.683 m) i Golemo stražište (1.714 m). A pogled sa vrha je fenomenalan i fantastičan, kakav se retko viđa! Na dlanu su ceo greben Trema (1.810 m) sa Đorđinom čukom (1.735 m) i Sokolovim kamenom (1.523 m), kao i vrhovi Tri čuke, Kopren i Midžor, na Staroj planini. U daljini se naziru Ruj, Greben i Vlaška planina, a sa desne strane su Divna Gorica (1.389 m) i Rženac (1.451 m). Bukvalno čovek ne zna na koju stranu pre da gleda.
Na Suvoj planini odavno nema medveda, ali ima vukova, lisica, šakala i divljih mačaka. Najčešći posetioci su joj planinari i izletnici od kojih se može čuti identični komentar: “Priroda je fantastična, doživljaj vrhunski, pogled na okolinu zadivljujuć”. Među njima su i žitelji okolnih mesta, od kojih mnogi, osim što vole Suvu planinu, i žive od nje. Kako kažu: “Vučemo kamen, vučemo drva, proizvodimo kreč, tu smo vezani, od toga živimo. Tu nam i stoka ide na ispašu, pa praktikujemo da je obiđemo. Tu su domaće krave, ali i divlji konji i divlje krave.”
Za one koji vole netaknutu prirodu, dovoljno razloga da uvrste Suvu planinu na spisak omiljenih destinacija.
Vertikalni pad stene
Trem je najviši vrh Suve planine, ali i najatraktivniji, najviše zbog toga što severni deo krečnjačke stene, koja formira vrh, ima vertikalni pad od 1.000 metara. Predeo oko vrha je kamenit, sastavljen od vrtača i uvala koje su na dnu travnate.
Stene kao cisterne
Suva planina se prvo zvala “Kunovica”, po vrlo rasprostranjenom drvetu “kun”. Kasnije dobija ime Suva planina zbog neobičnog geološkog sastava i građe stena koje zadržavaju vodu kao “cisterne”, čineći planinu “suvom” i siromašnom vodom. Po drugim izvorima, ovo planinsko područje je poznato kao najtoplije i najsuvlje mesto u Srbiji.
“Divljina” kod Rakoš česme
Rakoš česma se nalazi u podnožju Treštenog vrha (1.470 m) i jedini je izvor vode u tom delu planine, pa ume i da presuši. Tamo ima više od 200 divljih konja, pitomih i podeljenih u krda. Od Rakoš česme treba ući u šumu i pratiti “trag” konja. Nakon tri kilometra ili oko 45 minuta hoda izlazi se na glavni makadamski put i tu je odmorište Tri lokve.
Dolina šaljivdžija
Ko se oseća tužno i bezvoljno treba da ode u Vlasotince! Osim što će se mnogo smejati, uživaće u odličnom vinu i kupanju na reci Vlasini, a samo tamo videće divan vodopad nazvan Čarobna dolina. Opština vinogradara, vinara, neimara, vrednih i šaljivih ljudi, više puta je bila nepresušna inspiracija za stvaranje kultnih, neizmerno duhovitih serija i likova, poput Šurde (“Vruć vetar”) i Đoše (“Porodično blago”).
Vrtače
Valožja ili površ Valožja je jedna od celina Suve planine na kojoj su zastupljene vrtače u površinskom kraškom reljefu.
