Fenomenalni mečevi, velike bitke za najveće titule, ogromno međusobno poštovanje, ali i veoma prijateljski odnos – to je karakteristika rivalstva koje već nekoliko godina grade Novak Đoković i Karlos Alkaras.
Ako se u obzir uzmu svi teniski velikani sa kojima je Nole tokom karijere vodio borbe, nema dileme da je sa ovim 21-godišnjim Špancem razvio najsrdačniji odnos.
Kad god se sretnu, kada god su zajedno, bilo da je to na najvećim takmičenjima, pre ili posle najvećih finala, njihov odnos je neskriveno drugarski. Koliko zato što obojica veoma poštuju jedan drugog, ali i zato što su obojica van terena veoma druželjubivi i raspoloženi za šalu.
Dok je Rodžer Federer prilično hladno, u dobroj meri i neprijateljski, dočekao Novakov izlazak na veliku scenu; dok je Rafael Nadal uvek bio daleko od bilo kakve šale, uvek maksimalno fokusiran na želju za pobedom; dok Janik Siner prečesto deluje kao kompjuter; dok je rivalstvo sa Endijem Rodikom bilo na ivici tuče; dok druženje sa Endijem Marijem ili Stenom Vavrinkom nikada nije imalo onu vidljivu drugarsku notu, Alkarasovo večito dobro raspoloženje maksimalno se uklapa sa Đokovićevim.
To je Alkaras dokazao i kada su ga u Indijan Velsu pitali sa kim bi voleo da bude „zaglavljen“ u pustinji.
– Ako moram to da biram, izabrao bih Novaka Đokovića – odgovorio je uz širok osmeh turnirskom medija timu. “Zato što bih želeo da čeprkam po njegovom mozgu i njegovoj taktici”.
Veliki rivali na terenu, odlični prijatelji van njega, to je do sada krasilo odnos srpskog i španskog tenisera. I ove reči Karlitosa su dokaz za to.
Ogromnu zaslugu za ovo imaju obojica. Alkaras nikada ne krije koliko poštuje sve što je Novak postigao i koliko se divi njegovim uspesima, a Đoković nikad ne krije koliko je ushićen neverovatnim talentom koji Karlos poseduje.
Možda ovakav odnos ne bi bio moguć da su ista generacija i da ih čeka skoro dve decenije velikog vojevanja za najveće pehare, ali to nije ni važno. Važno je uživati u njihovom rivalstvu dok traje.
