Posle više godina pauze, godišnjica zločina nad vojnicima JNA u sarajevskoj Dobrovoljačkoj obeležena je tamo gde se zlodelo i dogodilo, u današnjoj Ulici Hamdije Kreševljakovića, u glavnom gradu BiH.
Polaganjem belih ruža i paljenjem sveća, bez ijednog incidenta, obležena je 30-godišnjica zločina za koji niko nije odgovarao, ali s nadom da će optužnica koju je pre nekoliko dana podiglo Tužilaštvo BiH protiv 10 osoba dovesti počinioce pred lice pravde, a žrtvama dati konačan smiraj. Ipak, i u taj proces postoji sumnja, zbog negativnog iskustva koje srpska strana ima s pravosudnim organima na nivou BiH.
– Podignuta je optužnica, ali je još nije potvrdio Sud BiH jer taj sud očigledno služi da pere ratne krvave biografije Bošnjaka i to je dokazao na bezbroj primera ranije – kaže Milorad Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih RS.
Obeležavanje je počelo parastosom u crkvi Svetog velikomučenika Georgija u Miljevićima u Istočnom Sarajevu, a zatim su se učesnici autobusima uputili na mesto zločina. Cveće su položili i sveće zapalili preživeli pripadnici JNA, članovi porodica stradalih, predstavnici Vlade i Narodne skupštine Republike Srpske, srpski zvaničnici u institucijama BiH, predstavnici lokalnih vlasti Sarajevsko-romanijske regije, boračkih i drugih udruženja.
Trasa kojom se kretala kolona bila je zatvorena za saobraćaj i obezbeđivale su je jake policijske snage, a na mestu odavanja počasti stradalima, sem policije i novinarskih ekipa, nije bilo drugih lica.
U Dobrovoljačkoj ulici, 3. maja 1992. godine, mučki je ubijeno devet osoba, 26 ranjeno i 205 zarobljeno. Dan ranije, na Skenderiji je poginulo više desetina vojnika JNA.
Nevenka Popović Šević, sestra vojnika JNA Branka Popovića (19), koji je poginuo 2. maja 1992. godine na Skenderiji, upitala je nadležne u BiH zašto je prošlo 30 godina, a da su ostale nerazrešene okolnosti ovog zločina. Gordana Gvozdenović, sestra ubijenog poručnika JNA Obrada Gvozdenovića, rekla je da je došla da oda poštu bratu i ostalim svirepo ubijenim mladićima, a ne da provocira nekoga.
Pripadnik vojne policije JNA Danilo Beribaka rekao je da je vreme da se naraštajima u BiH kaže istina, osvrnuvši se na to da 30 godina sluša jednu te istu priča, da je napadnuto Predsedništvo.
– Zašto lažu naraštaje koji dolaze, zašto ne kažu istinu? Ako se krenulo do Doma JNA, da se pomogne ljudima, zašto su oni ubijeni? Pričaju da paravojne muslimanske snage nisu imale naoružanje, a od čega su onda gorela vozila, a tela pripadnika JNA ugljenisana? – upitao je Beribaka.
Zločin u Dobrovoljačkoj bio je zločin protiv mira i dokaz da je tadašnje muslimansko rukovodstvo želelo i izazvalo ratni sukob u BiH da bi ostvarili svoje političke ciljeve, ističu zvaničnici Srpske.
– Pucnji u vojnike koji su u koloni pokušali da napuste Sarajevo posle postignutog dogovora predstavljali su pucnje u mir i slobodu i potvrdili da za muslimansko rukovodstvo dogovor i data reč ne znače ništa. Tadašnje muslimansko rukovodstvo jasno je poručilo da ne želi mir u BiH – navode zvaničnici Srpske.
Ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Duško Milunović rekao je da su ljudi koji su pre 30 godina bili u koloni JNA koja je po dogovoru napuštala Sarajevo napadnuti i ubijani bez mogućnosti da se brane i odu. On je podsetio da su napadi na JNA i njene pripadnike u Sarajevu počeli već aprilu.
Glavaš: Ovo je poražavajuće
Poražavajuće je da se bez velikog policijskog obezbeđenja ne može odati počast žrtvama u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, rekao je član delegacije Narodne skupštine Republike Srpske Aleksandar Glavaš.
– Žao mi je da 30 godina posle ovog nemilog događaja i 27 godina od završetka rata mi Srbi uz ovoliko obezbeđenje moramo da dođemo da se poklonimo žrtvama – rekao je Glavaš.
“Beretke” ponovo o agresiji
Za vreme mirne šetnje bivšom Dobrovoljačkom na lokaciji nedaleko od te ulice okupili su se bivši pripadnici jedinice zelene beretke, koja je delovala u okviru bošnjačke armije. Poručili su da je “nepravda što je Tužilaštvo BiH, pod pritiskom tužilaštva agresora, Srbije, pokrenulo postupak kažnjavanja navodnih zločina u Dobrovoljačkoj”.
– Ta ulica je bila vojni legitimni cilj iz više razloga. Prvi je da niko nije mogao garantovati sigurnosni i vojni prolaz jer je tu garanciju dao predsednik Alija Izetbegović koji je u to vreme bio zarobljenik, a po Ženevskoj konvenciji nikakvu garanciju ne može dati zarobljenik – rekao je predstavnik zelenih beretki Muhamed Švrakić.
