Fudbalerima Partizana je žreb u drugom kolu kvalifikacija za Ligu konferencije dodelio Dunajsku Stredu. Mnogi misle da su crno-beli mogli da dobiju i lakšeg protivnika, pošto vicešampion Slovačke nije nimalo naivna ekipa. O snazi rivala “parnog valjka” govori nekadašnji čuvar mreže ovog kluba, Aleksandar Sarić, “jedinica” tima u sezoni 2008/09, učitelj golmana zlatne omladinske reprezentacije Srbije na SP 2015. na Novom Zelandu.
– Moj bivši klub je veoma specifičan. Iz malog je grada pored Bratislave i već godinama se trudi da izađe iz senke najvećih slovačkih klubova. Očekujem da Partizan prođe dalje, ali sigurno ga čeka težak zadatak i neće smeti da se opusti. DAK može da iznenadi, ali i da podbaci, ima promenljive rezultate i nikad se ne zna kako će se pokazati – počinje priču Sarić.
Lansirao Novotu
Poznati trener golmana nije branio nijednu takmičarsku utakmicu za DAK, branio je za drugi tim. Sarić je međutim, bio zadužen i za čuvare mreže Dunajske strede, lansirao je i Jana Novotu, kasnijeg slovačkog reprezentativca.
– Istovremeno sam branio u drugoj ekipi i trenirao golmane u prvom timu, gde sam bio i rezerva. Prvi čuvar mreže bio je Jan Novota, kasnije čak šest sezona član Rapida iz Beča. Sa Janom sam i danas u kontaktu, razmenjujemo iskustva i planiramo saradnju u narednim projektima…
Dok je Sarić boravio u Dunajskoj Stredi tim je bio u donjem domu, u toj sezoni zauzeli su deveto mesto, dok danas, 12 godina kasnije, stoje rame uz rame sa šampionom Slovanom iz Bratislave.
– Sastav se znatno promenio za ovih desetak godina. Došlo je nekoliko igrača iz Paname, Brazila… Slovaci su nastavili sa tradicijom dovođenja stranaca, i dalje imaju mali broj domaćih fudbalera.
I dalje oslonac na strance
Dunajska Streda privlači internacionalce, grad se nalazi na sjajnoj lokaciji, blizu je Mađarske, Slovenije i Beča, nije kao Košice, koje se nalaze na granici sa Ukrajinom. Vicešampion Slovačke ima veliki broj stranaca, što je bio slučaj i pre 12 godina.
– Dobro se sećam vremena dok sam bio član DAK-a, ona je u to vreme imala čak devet fudbalera iz Afrike. Svi su oni dovedeni kako bi se klub podigao na viši nivo, kako bismo dominirali slovačkom ligom. Većinu stanovništva u Dunajskoj Stredi čine Mađari, oni su i najbrojniji među navijačima. Postoji velika netrpeljivost između Slovaka i Mađara, osetila se tenzija pred svaki duel, posebno kad su u pitanju lokalni derbiji poput Nitre ili Žiline. Imali smo odličnog trenera Milana Đuričića iz Osijeka.
Pored mreže Partizanovog rivala na startu nove evropske sezone, Sarić je, takođe, branio za Obilić, Železnik, Karl Cajs Jenu, Hapoel iz Jerusalima, portugalski Uniao…
– Kad god čujem da se pominje neki moj bivši klub obratim pažnju, jer nisam baš u mogućnosti da pogledam sve utakmice. Međutim, obavezno pratim rezultate.
Novi Zeland za pamćenje
Aleksandar Sarić bio je deo stručnog štaba omladinske reprezentacije Srbije, osvajača Svetskog prvenstva za igrače do 20 godina 2015. na Novom Zelandu.
– Mondijalito ću pamtiti dok sam živ! Posle tačno šest godina još više shvatam koliko smo veliki uspeh ostvarili. Čak četiri puta smo igrali produžetke! Nije zapanjujuće to što smo uspeli da osvojimo zlato, već način na koji smo to učinili. Ne znam da li se ikad desilo i da li će se ikada desiti da neko četiri puta trijumfuje posle produžetaka.
Usledio je neverovatan doček ispred Skupštine Beograda, više od 50.000 ljudi došlo je da pozdravi svetske šampione.
– Kao dečak sam bio na dočeku košarkaša kad smo pobedili Litvaniju u Atini 1995. godine. Međutim, kad sam doživeo nešto slično san mi se ostvario.
Predrag Rajković, najbolji čuvar mreže na Svetskom prvenstvu za igrače do 20 godina 2015, danas prvi golman reprezentacije Srbije, dugo je prolazio kroz ruke Aleksandra Sarića:
– Ponosan sam na Rajkovića, bio je sjajan na tom šampionatu. Predrag je odličan čuvar mreže, imaće veliku karijeru, samo mora da nastavi istim putem. Iz godine u godinu pokazuje da je najbolji, blistao je u Srbiji, Izraelu i sad u Francuskoj.
Reprezentacija nije merilo
Reprezentacija Slovačke nije prošla u drugi krug na aktuelnom EP, jer su bili najslabiji treći od svih koji su osvojili četiri i tri boda. Slovaci su u prvom kolu Grupe E savladali Poljsku (2:1), ali su ih srušili Šveđani (0:1), pa ih katastrofalno porazili Španci sa 5:0 i tako ih poslali kući.
– Uspesi državnog tima, a sam odlazak na EP to svakako jeste, nemaju veze sa kvalitetom lige, pošto većina reprezentativaca igra u inostranstvu. Selekcija Slovačke može ponekad i da napravi iznenađenje, ali klubovi teško. Samo da podsetimo da drugi gol Šafera umalo nije doneo senzaciju da Mađari eliminišu Nemce, a on je član Dunajske Strede. Pokazao je Šafer koliko je brz i koliko može da bude opasan i za Partizanovu odbranu – upozorava Sarić..
Zvezda može sa Makabi Haifom
Aleksandar Sarić je prošao omladinsku školu Crvene zvezde. Branio je i za Hapoel iz Jerusalima i Makabi Petah Tikvu, ubeđen je da će se crveno-beli u drugom kolu kvalifikacija za Ligu šampiona sastati sa prvakom Izraela:
– Verujem da će Makabi Haifa savladati Kairat. Dve godine sam branio u Izraelu i dobro sam upoznat s timom sadašnjeg šampiona. Trenirao sam i dva Makabijeva golmana Fuksa i Šarifa. Nije lako biti prvi u Izraelu. Haifa ima odličan tim, međutim, ubeđen sam da će Crvena zvezda, ukoliko naravno dođe do dvomeča, da prođe dalje.
U SAD fudbal najmasovniji
Fudbal se sve više razvija u SAD, nekoliko igrača ima zapaženu ulogu u najvećim klubovima u Evropi: Pulišić (Čelsi), Dest (Barselona), Makeni (Juventus). Mondijal 2026. će se održati u SAD, Kanadi i Meksiku.
– U Americi je fudbal, odnosno soker, sport broj jedan. Svi mi najviše gledamo košarku, američki fudbal i bejzbol, međutim masovnost u mlađim kategorijama veća je u fudbalu nego u svim ostalim sportovima. Kako vreme prolazi, soker je sve popularniji “preko bare” – naglasio je Sarić.
“Preko bare” sve drugačije
Radili ste kao trener golmana u Čikagu. Kakvi su vaši utisci o SAD i kako ste se uklopili u tamošnji život?
– Neobična i ogromna zemlja, bilo mi je potrebno vremena da se potpuno aklimatizujem i naviknem na nešto poptuno novo. Sve je tamo drugačije, od mera za dužinu, temperaturu, saobraćajnih znakova, praznika koji se slave, hrane… Tamo vodu ne možete da dobijete bez leda, kao u Evropi. Sve je ogromno i velelepno za razliku od nekih zemalja u kojima sam živeo, ali i sve je jako udaljeni. Za razliku od nas su i ljudi između sebe pomalo daleki – kaže Aleksandar.
Evropljani posvećeniji
Sarić je izneo koje su razlike u pristupu fudbalu kod američkih i evropskih igrača:
– One su ogromne kada je u pitanju nivo motivacije. U Evropi je fudbal životni poziv, kome se čovek predaje svim svojim bićem kako bi iz sebe izvukao maksimum. U Americi je to više posao koji se odrađuje i nisam video dovoljnu posvećenost pojedinca za koga bi se sa sigurnošću moglo reći da će postati superstar.
Majstor za odbranu penala
Kao svoj najveći individualni uspeh Sarić je izdvojio veliki broj odbranjenih penala zaredom:
– Ostvario sam ga kao omladinac Crvene zvezde. To je serija od devet odbranjenih penala, na turniru u Francuskoj na kome su učestvovali St. Etijen i Lion. Nisam primio gol na tim mečevima i proglašen sam najboljim čuvarom mreže turnira.
Stvorio mnoge reprezentativce
Sarić ima posebnu metodologiju rada u pripremi golmana:
– Postoje vežbe koje poboljšavaju brzo donošenje odluka. Čovek je genetski determinisano biće po pitanju brzine pokreta. Ona se ne može značajno promeniti, ali brzina shvatanja situacije u prostoru i donošenja kompleksnih odluka je nešto što čitavog života može da se poboljšava. Ne pokušavam da budem najbolji trener već da moji golmani postanu vrhunski i postižu odlične rezultate. Radio sam po celom svetu. Mnogi čuvari mreže koji su radili sa mnom postali su reprezentativci. Osim naših Predraga Rajkovića, Vanje Milinković-Savića i Filipa Manojlovića, trenirao sam Ramazan Ocelana iz Austrije, Karlosa Marafonu u Portugalu, Jana Novotu u Slovačkoj, ali i Litvanca Denisa Romanovsa, Amerikanca Šona Džonsona, Roe Fuksa u Izraelu…
