Glumac Aleksandar Radojičić svaki slobodan trenutak provodi sa ćerkom Ajom koja je centar njegovog sveta, a zajedničke sate provode spuštajući se niz tobogan, obilazeći zoo-vrt i uživajući kraj reke.
Vi ste u ranoj mladosti zavoleli glumu. Otprilike u uzrastu u kojem je sada vaša ćerka. Kada bi vam rekla Aja da želi da krene vašim stopama, kakva bi vam bila rekacija?
– Nju intersuju sve te stvari. To šta ona sa devet godina želi je nešto što ćemo videti da li će to ostati kasnije. Treba da mašta i da joj razne stvari prolaze kroz glavu. Ukoliko bude želela da krene na časove glume, vrlo rado ću je odvesti. Ne zato što ja želim da mi dete sutra bude glumica, već zato što mislim da je to dobro za oslobađanje, druženje, razvijanje i negovanje mašte, zadržavanje deteta u sebe, a opet učenja drugarstvu. To je ono što je za mene značilo odlazak u studio glume. Tako da to ne bih mogao da joj uskratim. A sutra, kada jednog dana poraste, i to joj bude išlo, ja mogu samo da je podržim.
Da li zajedno maštate?
– Ja bih voleo i više. Ali s obzirom na to da sam otac nekada moram da budem ozbiljan i strog, ali retki su to momenti, zato što se odlično slažemo. Asploutno volim da kada su te ideje što ćemo da radimo budemo drugari, u smislu da i mene uzbuđuje suštanje niz tobogan, odlazak u zoološki vrt itd.
Šta još pripremate kada je posao u pitanju?
– Radim jednu novu seriju, ali još ne mogu da pričam o njoj. Biće ovo radna jesen. Sreman sam.
