Paralelno sa serijom o “Kralju Aleksandru Karađorđeviću”, minulih dana ljubitelji fudbala u Srbiji su na terenu gledali jednog drugog kralja s istim imenom, ali prezimenom Mitrović! Na tri meča kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2022. Mitrović je postigao pet golova, od kojih onaj protiv Portugala ima poseban značaj, budući da je njime srušio rekord star duže od šest decenija, pretekao Stjepana Bobeka i izbio na prvo mesto večne liste strelaca u reprezentaciji! Pokazao je Mitrogol da je suvo zlato srpskog nacionalnog tima i da ga treba sačuvati da na terenu u ovakvoj formi traje što duže.
Iako je trenutno u Fulamu mnogo više na klupi ili tribinama, jer se ne uklapa u viziju trenera Skota Parkera, kao i ranije Rafe Beniteza u Njukaslu, kada obuče dres “orlova” doživi potpunu transformaciju. Pretvara se u fudbalsko čudovište koje ima nadljudsku snagu i dobija energiju, kojom postaje opasnost za protivnika koji nema rešenje već samo može da čupa kosu. Zaista postaje “Kralj Aleksandar” i lokomotiva koja vuče najbolje srpske vagone ka Mundijalu ćak i kada su ukočeni.
Selektor Stojković je na pravi način uspeo da prepozna moć koju ima njegov najproduktivniji špic igrač. Za samo nekoliko dana uspeo je da mu vrati samopouzdanje posle sumorne klupske sezone i promašenog penala protiv Škotske. Sada oko ovakvog golgetera koji sa lakoćom rešava mečeve i bez pravih akcija može da gradi igru i tim. On je fudbalski superheroj Srbije, kome je dres sa državnim grbom svetinja. Kada je u reprezentaciji, probleme na klupskom nivou ostavi u Londonu.
Posle šampionata u Rusiji 2018. godine, Mitrović je odigrao 24 utakmice za Srbiju i postigao isto toliko golova. To jasno pokazuje koliko bi selekcija izgubila da se povukao s terena u momentu kada klincu iz Smedereva, na početku karijere, nije sve išlo kakao treba. Svaki slobodan trenutak, koji su u svetu profesionalnog bavljenja fudbalom retki, Aleksandar provodi u rodnom gradu. Tamo pronalazi mir i spokoj dok ispija kafu u dvorištu ispred kuće.
– Sedim gledam u nebo, ćutim i uživam. To nema cenu i ne može da se poredi ni sa jednim drugim osećajem. Nažalost, malo je vremena za takve trenutke životnog mira – izjavio je svojevremeno za srpske medije.
Aleksandar Mitrović rođen je 16. septembra 1994. godine, a na početku karijere bio je poznat po impulsivnosti i žestokim reakcijama. Zbog takvog temperamenta, mnogi su smatrali da će biti kik-bokser i krenuti stranputicom.
– Kao mali sam bio veoma nestašan. Nisam pravio velike gluposti, ali bih se uvek našao u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. Kasnije se taj višak adrenalina preneo i na teren. Otac je jednom prilikom u šali rekao da bih verovatno završio kao kriminalac da se nisam posvetio fudbalu. Ne sumnjam da bi me pošteno išamarao da sam zaista ušao u te vode.
Odlični napadač se potpuno promenio od momenta kada je formirao porodicu. Dobio je sina i ćerku, koji imaju njegov temperament, ali je on postao mnogo mekši. Smirio se i sada veoma retko na terenu dobija kartone. Tome je verovatno doprinelo igranje šaha, koji je uz video-igrice njegov najveći hobi. Svaki slobodan trenutak posvećuje ovoj drevnoj igri, koju je naučio od oca, ozbiljnog šahiste:
– Šah me opušta i omogućava da predviđam poteze. To je za napadača veoma bitno – objašnjava Mitrović.
Fudbalska vatra koju je Mitrović prethodnih dana zapalio u Srbiji valjda će nastaviti da gori i u nastavku kvalifikacija. Pred njim su novi rekordi. Jedan od njih je da sruši rekord Milana Galića i postigne golove na više od deset uzastopnih utakmica u dresu sa državnim grbom.
