Srbija dugo nije imala većih šahovskih uspeha, sve do pojave velemajstora Aleksandra Inđića, koji je nedavno na Evropskom prvenstvu u crnogorskom Petrovcu postao šampion Evrope! Staropazovčanin nije spadao u grupu favorita na Prvenstvu, jer je pre početka turnira bio rangiran tek na 33. mestu, ali uspeo je da prevaziđe sva očekivanja i zablista. Učestvovalo je 388 igrača iz 42 evropske šahovske federacije, a odigrao je turnir za pamćenje i istoriju srpskog šaha. Od 11 partija, sedam je pobedio, četiri remizirao i bez poraza slavio sa ukupno devet osvojenih poena. Na putu do evropskog trona porazio je i Vladimira Fedosejeva, Rusa koji se takmiči pod slovenačkom zastavom. Fedosejev je bio je prvi favorit pred start prvenstva, a nedavno je na šahovaskoj olimpijadi u Budimpešti pobedio čak i Magnusa Karlsena, najvećeg šahistu današnjice, a možda i svih vremena.
– Bio je veoma težak put jer sam od polovine turnira zauzeo lidersku poziciju i nisam popuštao do kraja. To je bio mali dodatni pritisak, jer odmah rastu i očekivanja, tenzija i pritisci iz dana u dan oko toga šta će biti, da li ću izdržati ili pokleknuti i slična razmišljanja. Pred odlazak na EP glavni cilj je bio plasman na Svetski kup, a to je ulazak u prvih 20. Sve preko toga je bilo bonus – otkrio je Inđić, koji će 2025. treći put u karijeri igrati na Svetskom kupu.
Rođen je 24. avgusta 1995, a šah je učio od oca Dušana, međunarodnog šahovskog majstora. Na njegov razvoj veliki uticaj su imali i naši velemajstori Draško Velimirović i Branko Damljanović. Aleksandar je na prvenstvu Srbije trijumfovao u četiri navrata, 2014, 2018, 2020. i 2023, a sada je krenuo da osvaja i međunarodne trofeje.
Novopečeni šampion Starog kontinenta ima velike planove u budućnosti:
– Voleo bih da se u skorijem periodu umešam u borbu za prvih 50 na svetu i onda nastavim da napredujem.
Svetozar Gligorić, Aleksandar Matanović, Borislav Ivkov, Milan Matulović i Ljubomir Ljubojević su velikani koji su svojevremeno pronosili slavu srpskog i jugoslovenskog šaha. Naša zemlja je nekada bila druga velesila sveta, posle neprikosnovenih Sovjeta. U periodu od 1956. do 1968. na sedam šahovskih olimpijskih igara osvojili smo pet srebrnih medalja, a šah je bio sveprisutan u odrastanju mnogih jugoslovenskih klinaca i omiljena igra generacijama. U mnogim školama postojale su i šahovske sekcije, koje su bile veoma popularne. Nažalost, taj nivo kvaliteta i interesovanja za igru na 64 polja nismo uspeli da zadržimo poslednjih decenija, ali Inđićev uspeh bi mogao da bude najava nekih lepših dana.
Aleksandar je visok dva metra, ali umesto košarke ili odbojke odabrao je šah i čini se da nije pogrešio.
