U. Raš
Stručnjak: Aleksandar Berjan

Ženska odbojka je u novom milenijumu doživela ekspanziju u Srbiji. Devojčice, mahom, izaberu ovaj sport, kada roditelji smatraju da je vreme da energiju kanališu kroz sportske aktivnosti, a za sve to su delom “krive” Terzićeve heroine. One od pre 20, ili pre 10-15 godina, ili ove danas. Svejedno je. Trend je morao da prati i Partizan.

Crno-beli nisu imali žensku sekciju sve do 2015, kada je ekipa stručnih ljudi, na čelu sa Željkom Tanaskovićem, odlučila da oformi tim koji će vremenom postati konkurentan. I, uspela je u tome! Za koordinatora mlađih kategorija, istina nešto kasnije (januara 2019), ali na vreme, doveden je Aleksandar Berjan, trener koji je u ovakvim poduhvatima već imao ogromno iskustvo i rezultate. U tom trenutku, Berjan je bio selektor kadetske reprezentacije Beograda.

– Plan OS Beograda je bio, da od dve do tri godine neko bude selektor, pa da onda preuzimaju mlađi. Otprilike, to je nagrada za trenere koji u klubovima ostvaruju rezultate sa mlađim kategorijama na prvenstvima Beograda, odnosno Srbije. Nisam više tamo, bio sam tri godine zadužen za kadetsku selekciju, koja tradicionalno učestvuje na čuvenom prvomajskom truniru, koji uz Trofej Zagreba u prvoj nedelji juna, predstavlja glavne događaje za tu generaciju. Nekada je bilo više dešavanja, turnir u Ankoni i mnogi drugi… Okupe se najbolja i najperspektivnija deca, predstavljamo grad, što je svakako veliki uspeh i za tu decu, a adekvatna nagrada i za nas koji se bavimo tim poslu – priča gost “Vesti”.

Veliki priliv

Još godinu dana po dolasku u Partizan, Berjan je obavljao i funkciju selektora. Kasnije ste napustili to mesto?

– Ko se opredeli ozbiljnije da se bavi time, to je odličan posao. Imam dosta obaveza u klubu, pa ne mogu da stignem ni da razmišljam o ozbiljnijem bavljenju tim poslom, koji iziskuje mnogo vremena. Nekoliko meseci godišnje si odsutan iz kluba, nemaš baš nikakav kontakt, jer si na pripremama, prvenstvima, turnirima, a trenutno u OK Partizan, mada i na ranijim zadacima u klubu, mnogo vremena provodim baveći se organizacijom i treninzima. Pored trenerskog dela sa pionirskom i kadetskom ekipom, radim i kao koordinator.

Partizan je, za kratko vreme, postao pravi magnet, pre svega za devojčice?

– Imamo veliki priliv dece. Pokušavamo da vratimo Partizan na staze stare slave, kako u mlađim kategorijama, tako i u seniorskoj konkurenciji. Predsednik kluba, Željko Tanasković, entuzijazmom i, pre svega, ljubavlju prema odbojci, pokušava sve to da izvuče, a mi smo tu da ga pratimo.

Da li ima rezultata, otkako je stručni štab u ovom sastavu?

– Muška seniorska reprezentacija igrala je finale plej-ofa, devojke su igrale polufinale, što je od ponovonog uspostavljanja ženske sekcije 2015, koja je od 1946. do 1953. imala odlične rezultate, najveći uspeh. To će nam biti zvezda vodilja, da podižemo lestvicu sve više i obaveza je svih nas, koji radimo u klubu, da reprezentujemo Partizan i da crno-beli budu najbolji klub u državi, što ne sumnjam da će se dogoditi za neku godinu.

Vi koordinirate i muškim i ženskim timovima?

– Uglavnom se bavim mlađim selekcijama. Imamo, otprilike oko 400-450 dece koji su članovi kluba. Od toga je 50-ak dečaka, ostalo su devojčice.

Gde se nalaze trening baze crno-belih?

– Imamo sekciju u školi “Kralj Aleksandar” u Novom Beogradu i to je jedina klasična škola odbojke. Ostalo sprovodimo u trenažnim centrima Master u Zemunu i dvorani “Aleksandar Nikolić”.

Klub dobija akademiju

Partizan beleži sjajne rezultate u mlađim kategorijama?

– Na prvenstvu Beograda, pionirke su bile zlatne, juniorske srebrne, kadeti srebrni, juniori zlatni, po uspehu timova u mlađim kategorijama, vodeći smo klub u gradu i državi. Klub je na stabilnim nogama. Trudimo se da budemo još bolji, da imamo zastupljen rad u mlađim kategorijama, koji će biti prepoznatljiv u celoj zemlji, čak i u Evropi. Imamo saradnju i sa nekim evropskim klubovima, pa će oni dolaziti kod nas, mi ćemo ići kod njih, samo da prođe ova situacija sa koronom. Pojačavamo se na svim poljima. I trenerskim i igračkim. Kod nas sve selekcije treniraju pet-šest puta nedeljno.

Šta je bio cilj, kada ste došli među crno-bele?

– Da Partizan bude najbolji tim u državi i po broju dece i po rezultatima! Na dobrom smo putu, a gradi se i novi Partizanov trenažni centar, u Pančevu. To je jedna ozbiljna dvorana, sa tri terena sa tarafleksom, apartmanima za smeštaj, ishranu igrača, igračica, što sigurno nudi najbolje uslove za razvoj u našoj zemlji, kako muških tako i ženskih seniorskih timova. Svi će imati priliku da rade individualno, po nekoliko sati, na najboljoj podlozi, sa najboljim trenerima, vrhunskim trenažerima. To su uslovi koje Željko Tanasković obezbeđuje, što sigurno nije viđeno u državi. Pančevo će biti trenažni centar Partizana!

Da li među tih 400 devojčica, koliko trenira u vašem klubu, ima naslednica Milene Rašić, Maje Ognjenović, Tijane Bošković?

– Mi ćemo se truditi da ih bude. Ima desetak devojčica i dečaka koji su u svim reprezentativnim selekcijama. Kada prepoznamo talenat u detetu, bez obzira na to koliko ima godina, Željko Tanasković potpiše ugovor, kojim se klub obaveže da obezbedi igraču adekvatne, odnosno najbolje uslove za razvoj – što se tiče broja treninga, opreme, trenera koji rade individualno, zapravo sve optimalne uslove za napredak. Za koji će to nivo da bude, ne znamo, jer ne zavisi samo od nas, ali sigurno ćemo učiniti sve da bude što bolje, odnosno da ta deca postanu seniorski reprezentativci Srbije.

U Beogradu ima mesta za sve

Odbojku bije glas da je preuzela primat u Beogradu?

– To je sigurno. Svako brani svoj sport, ali odbojka je beskontaktni i u današnje vreme, kada je sve postalo neki vid agresije, ljudi pronalaze mesto gde će njihova deca da se osećaju zadovoljno. Neću da kažem da su rukomet, ili košarka od kolektivnih u grupi “borilačkih”, ali su, definitivno, mnogo grubi za taj uzrast kada mališani počinju i oni se pronalaze u odbojci. Nema kontakta, pa dosta mlađih može da igra i za starije generacije. U košarci i rukometu to nije moguće, pošto kada si tri-četiri godine mlađi, ne možeš da ulaziš u kontakt sa starijima. U odbojci mogu ranije da se razvijaju mlađi igrači, što je odlično, jer ne moraš da čekaš mnogo godina, već možeš da ih “guraš u vatru” sa 15-16. Ta popularnost odbojke je uslovljena i uspesima seniorske reprezentacije, gde gledajući na TV Tijanu Bošković, Brankicu Mihajlović, Maju Ognjenović… svi vide neke idole i to im je zvezda vodilja da počnu da se bave sportom.

Ipak, to nije sve?

– Mislim da OS Beograda i Srbije rade dosta na popularizaciji sporta. Sada se pomaže i klubovima, a na nama je da tu decu, koja se opredele za nas, zadržimo. Uslove imamo, dosta smo pokriveni, ne samo Partizan, već svi klubovi u gradu. Imaju dosta zakupljenih dvorana, termina, slagaću vas, ali između pet i deset hiljada dece ima registrovane samo u Beogradu. Mislim da smo po tome najmasovniji sport. Da li smo preoteli primat nekome, ili ne, ne znam. Ovo je veliki grad i ima mesta za sve sportove. Bitno je samo da mi, treneri, koji smo glavni za animaciju te dece, uvođenje u dvorane i ostanak u istoj, želimo da se bavimo time, ili ne – zaključuje Berjan.

Terzić svetsko trenersko ime

Odbojka, konkretno ženska, reprezentativna je nesvakidašnja. Pitanje je da li još neka selekcija nežnijeg pola u svetu ima istog selektora 20 godina, kao Srbija Zorana Terzića. Berjan naglašava:

– Jeste dve decenije, ali konstantnih rezultata.

U nekim drugim sportovima, posle prvog neuspeha, “ide glava”.

– Ne mogu da se setim, ali mislim da ovde nije ni bilo neuspeha?! Terzić je jedno veliko ime srpske odbojke, trenersko možda i najveće. Ovde nije reč o jednoj generaciji, već na desetine, koje su prošle godišta i broja, a Srbija je i dalje prva, vodeća. Znači da je sve to planski i da postoji kvalitet. On i njegovi saradnici, velika zahvalnost svima, imaju sjajne rezultate. Ipak, tu je i OS Srbije, koji obezbeđuje uslove za sve te pripreme. Parirati zemljama kao što su Italija, Poljska, Turska, Nemačka, Rusija, od 50-60, ili 80 miliona, ili neograničenim budžetima, koje one imaju, to je možda jedno od vrhunsko sportsko dostignuće.

Deca se odmah uče pravim vrednostima

Odbojka u Partizanu nije samo sport. To je i edukacija.

– Mi učimo decu, kada navijaju, da uvek gledaju naš tim, da nikada ne viču “ua”, na bilo koji način utiču na protivnika, već da daju podršku našem timu. Mislim da je sportska edukacija, sa odbojkaške strane sporta, jedan nivo iznad ostalih – ističe Berjan.

Mlad trener, dug staž

Iako gazi četvrtu deceniju, Aleksandar je vrlo mlad uplovio u trenerske vode. Pre radio je u OK Feniks, od 2003. do 2005, a kasnije bio sinonim za odbojku na levoj strani Dunava.

– U Imleku sam radio 14 godina. Stvorili smo trofejni klub, tri puta smo bili prvaci države.

Zašto ste tako rano uplovili u trenerske vode?

– Sa 23 sam počeo sa trenerskim poslom, sa 25 već prešao u Imlek.

Bavio sam se odbojkom, ali ne na tako ozbiljnom nivou. Pri tom, u to vreme, odbojka nije bila tako isplativa, kao momak sam imao druge planove, upisao sam fakultet, DIF i bavio sam se privatnim biznisom. Onda me je kum uveo u ovaj posao, ne njegov predlog sam počeo da radim kao trener, dopalo mi se, zavoleo sam ovaj poziv, tako da sam sada tu – smeje se Aleksandar.

BISER: Kapiten juniorki Anja Drobnjak i Željko Tanasković

Okruženi pravim ljudima

Partizan je okupio mlade ljude, ali dokazane u poslu. Očigledno je to formula za uspeh.

– Zaista imamo čime da se dičimo. Predsednik je Željko Tanasković, proslavljeni reprezentativac, inače predsednik školskog srpskog i evropskog sporta. Tu je Ana Brđović, kao sportski direktor, Duško Nikolić, direktor za seniorske ekipe i imamo 15-ak trenera, malo mlađih, malo starijih, ali s obzirom na broj zainteresovane dece, sigurno će biti potreba da se povećava i broj trenera, a mi želimo da se okružimo samo najboljim. Partizan to zaslužuje. Generalno, svi treneri koji rade u klubu, obrazovani su, imaju trenersko iskustvo, što u mlađim, što u seniorskim ekipama, tako da nam je taj deo priče odličan – smatra Berjan.

DRUGE U DRŽAVI: Pionirke Partizana

Neverovatan uspeh pionirki

Najmlađa ženska selekcija u klubu ostvarila je rezultat za ponos.

– Pionirke su osvojile prvenstvo Beograda, bile su druge u državi, zasluženo su izgubili od Srema u finalu, ali je svakako to uspeh za generaciju dece koja se okupila tek u avgustu. Pokazali smo, za mene kao trenera koji je već 20 godina u odbojci, jedan neverovatan uspeh, povezati svu tu decu za tako kratko vreme je podatak na koji možemo da budemo samo ponosni.

PRVACI DRŽAVE: Juniori crno-belih

Juniori prvaci Srbije

Prošlog vikenda juniori crno-belih postali su prvaci države.

– Dečaci su bili prvi u Novom Pazaru, na šampionatu Srbije. I to nije sve. Pljuštale su pojedinačne nagrade. Aleksa Mandić je izabran za najboljeg primača, Stefan Janković za srednjeg blokera, a Aleksa Mladenović za libera. Ignjat Dopuđ je promovisan u MVP – sa ponosom će Aleksandar.

Lopta teška za mališane

Za one koji bi da vode ćerku na trening, Berjan je jasan:

– Optimalno, sa osam-devet godina se kreće, jer mi baratamo sa loptom koja je teška 330 grama i nije baš jednostavno držati je. Ima dece koja su u tom uzrastu motorički odlična, mogu tome da odgovore, a opet ima i dece koja su tada nejaka, pa im igranje sa loptom te težine predstavlja problem. U školi odbojke nam radi trener Sanja Janjušević, nekada Šmigić, koja je bila izuzetna igračica. Mogla je i duže da igra, ali je prestala posle rođenja dece. Ona je u klubu od prvog dana otkako je ponovo oformljen, 2016. i odgovorna je za školu odbojku i te najmlađe selekcije.

Sa devojčicama lakše u početku

Kao neko ko koordiniše i muškim i ženskim selekcijama, sa kim je lakše raditi?

– Sport kao sport je isti. Sa devojčicama je, možda, lakše raditi u početku, jer brže primaju autoritet. Kasnije, kada dođe pubertet, godine, momci, izlasci, onda je već borba. Muškarci kao muškarci. Dok si jači od njih – slušaju. Zakon jačeg, nema dalje – kroz osmeh će Aleksandar. – Imamo, zaista, dobre momke, nekoliko talenata, nadamo se budućih seniorskih reprezentativaca u našem klubu. Imamo Aleksu Mandića, Ignjata Dopuđa, to su biseri srpske odbojke, o kojima će, nadam se, za pet-šest godina, da pričamo kako smo bili u pravu.