Prošlo je tačno 28 godina od objavljivanja albuma koji je “Metaliku” lansirao u društvo svetski poznatih zvezda.
Peti studijski album ovog benda, nazvan jednostavno “Metalika” (takođe poznat i kao “Crni album” zbog svog omota) svetlost dana ugledao je 12. avgusta 1991, i stvorio podelu koja se može meriti sa “Velikim raskolom” 1054. godine.
Produkcija “Crnog albuma” bila je na zavidnom nivou u odnosu na prethodna izdanja “Metalike” za šta je bio zaslužan njihov novi producent – Bob Rok. Album je debitovao kao broj jedan na listama u deset zemalja širom sveta. Takođe je i četiri nedelje za redom proveo na vrhu liste “Billboard 200”, što ga je učinilo prvim albumom ovog benda koji je uspeo da se nađe na toj poziciji.
Iako je “Crni album” dobio pohvale od kritičara, našao se na meti “razjarenih” fanova kojima se nije dopala promena muzičkog stila. Naime, prva četiri albuma “Metalike” bili su čistokrvni “treš metal”, dok je ovaj više naginjao ka klasičnom “hevi metal” zvuku.
Obožavatelji benda su ovo protumačili kao pokušaj “komercijalizacije” i dodvoravanja širokim narodnim masama. Činjenica da su se na albumu našle i dve balade, “Nothing Else Matters” i “Unforgiven”, samo je dodatno “dolila ulje na vatru” i izazvala još veću “pljuvačinu”.
Naravno nije sve bilo tako crno, pored gorepomenutih balada na albumu se može pronaći i pozamašan broj “agresivnijih” pesama kao što su “Through The Never”, “Wherever I May Roam”, “The Struggle Within”…
“Enter Sandman”, kao prvi singl sa “Crnog albuma”, postao je pesma po kojoj većina ljudi pamti “Metaliku”.
Jedna od najupečatljivijih pesama je definitivno “The God That Failed” koju je pevač “Metalike”, Džejms Hetfild, posvetio svojoj majici. Ona je tokom svoje borbe sa kancerom odbijala lečenje jer se “oslanjala na svoju veru u Boga” i eventualno preminula.
Do 2012. “Crni album” je prodao više od 16 miliona kopija u SAD-u. Iste godine “Metalika” je održala evropsku turneju pod nazivom “2012 European Black Album Tour” u okviru koga su nastupili i u Beogradu 8. maja.
Metallicu volim od svojih 13 godina. Bila mi je uzrok da i sam pocnem da se bavim muzikom. Secam se dana kada sam vezbao i ucio njihove pesme. Zahvaljujuci Metallici nastavio sam da sviram i imao sam prilike da radim sa velikim muzicarima u Srbiji. Oduvek sam voleo James Hetfielda a nikad nisam gotivio Lars Ulricha zbog njegovog nacina vodenje benda. Pamtim tragicne dane kada je u Svedsku poginuo jedan od najvecih basista sveta Cliff Burton. Po meni bez Cliffa Metallica nebi bila ovo sto je danas. Cliff je bio izuzetno talentovan muzicar.
16 miliona prodatih primeraka je podatak samo za USA.
Metalikin ” crni ” album koji uopste nije bio tres je za Mene u Ono vreme bio bum.Tada nisam znao da pravim razliku izmedju Tresh Metals i obicnog kao Sto mogu danas,Ali reci cu ovo. Kada bi svake godine bar dva ovakva izdanja izasla u svetu muzike , sve bi bilo mozda mnogo bolje.Pogledajte u sta se pretvorila muzicka scena : Gomila likova koji ne znaju da odsviraju dve note, njima je bitno Kako izgledaju,Kakve su devojke u spotu i koliko tona lanaca imaju na sebi.Mislim kad bi jadni Cliff Burton video u sta se pretvorila americka scena ,da bi se bas smorio.
Bio dva puta na njihovom koncertu,mislim 2004-5 god.na partizanovom stadionu i 2012 na uscu,bilo je ludo