Mešoviti brak na Kosovu, između Srbina i Albanke nije retkost. Ljubav između Časlava i Leonore Todić iz Skulaneva traje već više od deset godina, mada kako kaže Leonora, rodom iz Tirane, nije lako biti srpska snajka.
Srećni brak Časlava i Leonore krunisan je ćerkom i sinom, a ljubav opstaje duže od decenije uprkos tome što žive skromno, od minimalca i poljoprivrede.
Da bi pronašao svoju životnu saputnicu, Časlav je šest puta odlazio u Albaniju, i na kraju je upoznao Leonoru. Odluka da se oženi Albankom nije smetala Časlavljevim pokojnim roditeljima, naprotiv.
– U moju odluku niko nije mogao da se meša, ni pokojni roditelji, ni brat. Kada čovek odluči da se oženi, nije bitno žena koja je vere, nacije, bitno je da čovek živi kao treba, da Bog da porod, decu. Imam dvoje dece, živimo od minimalca, poljoprivrede, žena ne radi nigde – priča Časlav za Kosovo online.
Iako su je komšije, prijatelji, članovi porodice lepo prihvatili, Leonora ističe da joj najveći problem predstavlja to što na dokumenta čeka već više od deset godina, a bez njih ne može da aplicira za posao. Kako bi finasijski pomogla porodici, otvorila je krojačku radnju, ali posla nema.
– Kada sam se udala nisam znala srpski jezik. Prva tri meseca bilo mi je teško, nisam znala šta me ljudi pitaju, ali nakon šest meseci već sam naučila, ne savršeno, ali sam dosta razumela. Za deset godina koliko sam ovde, sa komšijama nisam imala svađu, ili da mi neko prebaci što sam Albanka. Sa muževljevom platom jedva izlazimo na kraj, 250 evra je malo. Nemam ličnu kartu, pa ne mogu da radim, ni pri kosovskim, niti pri srpskim institucijama. Do skoro nisam imala ni zdravstvenu knjižicu, svaki pregled kod lekara morala sam da plaćam, tako je bilo i prilikom porođaja – rekla je Leonora.
Leonora ističe da nije lako biti srpska snajka, ali da se na sve privikla.
– Privikla sma se na običaje, slavim slavu, sve sam prihvatila, mesim pogaču, slavski kolač, takođe za Božić idem u crkvu, promenila sam i veru, to je jedan Bog, nema ih sto, iako sam bila muslimanka – rekla je ona.
Njena odluka da promenu ver, je jedino što je Časlava iznenadilo.
– Kada sam se ženio nisam reko da hoću muslimanku, katolkinju, ili srpkinju, to mi nije bilo bitno. Nisam je prisiljavao da promeni veru, to je želela sama. Nisam mogao da verujem da će veru da promeni, za sve ostalo sam bio siguran da će da prihvati – rekao je Časlav.
Mališani, Ognjen i Lena, dočekuju novogodišnje i božićne praznike skromno. Novogodišnja dekoracija ne izostaje, ali poklona ispod jelke nije bilo.
– Želim sveske, olovke i bojice za školu. Imam stari kompjuter koji ne radi dobro, pa bih volelo novi lap-top na kome bih mogao da igram igrice i da učim – kazao je devetogodišnji Ognjen.
Njegova sestra Lena, pored igračaka, želi i telefon.
– Ne volim lutke, više volim autiće, ali volela bih i telefon – dodala je sedmogodišnja Lena.
Selo Skulanovo, nalazi se u blizini Lipljana. Nekada su u njemu bila 84 domaćinstva, a danas ih je svega 40, u kojima pretežno žive stariji ljudi.
Sta autor priloga sprema?