“Albanijan post”: “Štap” u francusko-nemačkom predlogu samo za Beograd

Tanjug

List “Albanijan post” piše, analizirajući francusko-nemački predlog koji se tiče dijaloga Beograda i Prištine, da se on smatra “realnim kompromisom”. Kako tvrde izvori lista, Kosovo se pokazuje kao konstruktivna strana, pa se jezik kazni odnosi samo na Beograd.

“Odbijanje Beograda će biti protumačeno kao podrivanje evropskih napora za uspostavljanje konačnog mira u regionu i usklađivanje sa ruskom destabilišućom politikom… EU će postepeno početi da isključuje Srbiju iz zajedničkih projekata i inicijativa i tako sve do ekonomske i političke izolacije zemlje”, navodi se u tekstu albanskog lista.

Dana 9. septembra 2022. godine Jens Plotner iz Nemačke i Emanuel Bone iz Francuske posetili su Prištinu i Beograd, zaduženi za veoma važnu misiju. Berlin i Pariz su već došli do zaključka da bez jake spoljne intervencije Kosovo i Srbija nikada neće postići dogovor o normalizaciji, a ako se to pitanje ostavi bez intervencije, Zapadni Balkan će se pretvoriti u rak za Evropu, kao i u moćnu destabilizujuću polugu u rukama Vladimira Putina.

“Živimo u novoj realnosti posle ruskog napada”

Sastancima sa Aljbinom Kurtijem u Prištini i Aleksandrom Vučićem u Beogradu, prema konkretnom zahtevu Berlina i Pariza, prisustvovao je samo Miroslav Lajčak, piše list “Albanijan post”, a prenosi KoSSev.

To je zato što, navodi “Albanijan post”, Berlinu i Parizu nije bilo prijatno da razgovaraju o tom pitanju, u prisustvu bilo kojeg nižeg zvaničnika, čak i najbližih saradnika Kurtija i Vučića.

“Na ova dva sastanka, Plotner i Bone (Makronovi i Šolcovi ključni ljudi za razvoj događaja u Ukrajini, ekvivalent Džejku Salivanu u SAD) izneli su stav svojih šefova da nakon ruske invazije na Ukrajinu, ‘sada živimo u novoj realnosti’ i da razvoj događaja na Zapadnom Balkanu sada nosi šire geopolitičke implikacije. Kao rezultat toga, istaknuta je potreba da se prekinu neprijateljstva između Kosova i Srbije i predstavljena je vizija šta bi mogao biti kompromis, kao međurešenje između maksimalističkih pozicija obe strane, ali i kao rešenje u funkciji unutrašnje kohezije EU i NATO”, navodi list.

Na kraju tih konsultacija posle sastanaka u Prištini i Beogradu, bilo je jasno, dodaje se, da je sadašnji proces dijaloga koji vodi Lajčak iscrpeo svoj potencijal, pa je sada vreme za novi okvir koji pojačava postojeći dijalog, ali i daje epilog.

“Srbija od 2007. čvrsto stoji iza stava da nijedna vlada u Beogradu ne može da prihvati nezavisnost Kosova de jure, dok Kosovo stoji iza stava da samo uzajamno priznanje zaista rešava problem. Suština predloga Plotnera i Bonea bila je u tvrdnji da svaka strana može da zadrži svoje principijelne stavove, ali da se, u praktičnom smislu, dogovore oko nekih evropskih pravila koja će upravljati dobrosusedskim životom, mirom, spokojem i saradnjom”, kaže se u tekstu.

Koegzistencija Srbije i Kosova kao dve odvojene političke i pravne realnosti

“Albanijan post” je objavio dokument 18. septembra, a premijer Kosova Aljbin Kurti je nekoliko dana posle objave izjavio da je francusko-nemački predlog u fluidnoj formi, da je sve još samo na nivou ideja.

“Bilo je potrebno četiri nedelje razgovora sa Prištinom, Beogradom, ali i razgovora između evropskih prestonica, da bi se misli iz fluidnog stanja učvrstile kroz pisani dokument koji je predstavljen stanama. Ovaj dokument, odnosno francusko-nemački predlog, u koji je AP imao uvid, u suštini sadrži jednostavnu formulaciju, koja odražava poštovanje stavova strana”, kaže se u tekstu.

“Albanijan post” izdvaja četiri pitanja za koja smatra da su od interesa za javnost.

1) Na početku predloga okvir onoga što dokument objavljen 18. septembra definiše kao koegzistenciju Srbije i Kosova kao dve odvojene političke i pravne realnosti, kao i potrebu da se Srbija i Kosovo razvijaju dobrosusedske odnose na principu jednakih prava i obaveza. U tom duhu, postoji potreba da Kosovo i Srbija unaprede nivo trenutnog diplomatskog predstavništva u svojim glavnim gradovima.

2) Predlog u potpunosti odražava i tvrdnju dokumenta objavljenog 18. septembra u kojem se navodi da Srbija više ne treba da koči put Kosova ka članstvu u međunarodnim organizacijama, uključujući UN.

3) Dakle, odnosi Kosova i Srbije su vođeni logikom odnosa dve nezavisne države, isključujući formalni čin priznanja. Mi se bavimo de fakto prihvatanjem a ne de jure priznanjem.

4) ZSO je deo ovog dokumenta samo u kontekstu obaveza nasleđenih iz prvog sporazuma, onog iz 2013. godine.

Sledeći koraci

Nakon komentara i primedbi strana, medijatori će predstaviti završni dokument. Ova verzija će potom biti predstavljena široj javnosti. Izvori “Albanijan posta” navode da će, ukoliko se postigne dogovor strana, biti organizovana svečana ceremonija potpisivanja sporazuma u važnoj evropskoj prestonici, gde je već potvrđeno učešće najviših evropskih i američkih zvaničnika.

Izvori AP takođe potvrđuju da je cilj da se to dogodi pre isteka godinu dana od početka rata u Ukrajini. Ako stvari budu išle prema planu, kako se navodi, obe strane će imati ogromnu ekonomsku i političku korist.

Kao posebna nagrada za Srbiju, povećaće se posvećenost u skraćivanju vremena za članstvo u EU. Dakle, Nemačka i Francuska će se zalagati za to da EU što pre reši svoja unutrašnja pitanja i da bude otvorenija za članstvo Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana.

Srbija će takođe imati poseban tretman kao ekonomski i politički partner Berlina i Pariza, piše list. Kosovo će biti nagrađeno deblokadom puta ka NATO i EU, što je od vitalnog strateškog interesa za Kosovo. Kosovo će takođe imati velike koristi od ekonomskih inicijativa koje se mogu pokazati kao vitalne za ekonomski razvoj zemlje.

Uzajamno priznavanje

I kako se tvrdi, ništa se u ovom trenutku nije promenilo. “Srbija i Kosovo ne mogu da uđu u EU a da se uzajamno ne priznaju. Međutim, o tome će se razgovarati kada se stvore uslovi”, navodi list.

Izvori “Albanijan posta” priznaju da se, u pogledu francusko-nemačkog predloga, koji strane sada imaju na stolu, Kosovo pokazuje kao konstruktivna strana, pa se jezik kazni odnosi samo na Beograd.

“Predlog se smatra realnim kompromisom, pa će odbijanje Beograda biti protumačeno kao podrivanje evropskih napora za uspostavljanje konačnog mira u regionu i usklađivanje sa ruskom destabilišućom politikom. Eskobar opisuje neuspeh procesa kao izgubljenu priliku, ali u praksi to znači da će se Zapad u nekoliko faza ekonomski povući iz Srbije. Osim što više neće biti ulaganja i novih sredstava, uslediće i povlačenje sadašnjih investitora. EU će postepeno početi da isključuje Srbiju iz zajedničkih projekata i inicijativa i tako sve do ekonomske i političke izolacije zemlje”, naglašava se u tekstu.

Izvori AP naglašavaju i da se, bez obzira na to ko je na vlasti u Moskvi ili Vašingtonu, na Balkan, sada gleda kao na unutarevropsko pitanje, a ne kao na rusko ili američko pitanje, dodaje list.

Evropa je mnogo naučila od Trampovog predsedništva, kao i od Putinove politike i delovanja. Evropa 2022. je već shvatila da mora da razmišlja geostrateškim terminima i da ima instrumente, rešenja, šargarepe, ali i veoma jake štapove u potpunosti MADE IN EU, zaključuje se u tekstu “Albanijan posta”.