“Albanijan post” o Kristoferu Hilu: Istorija neuspele diplomatije…

Kosovo online

Kristofer Hil je i dalje kontroverzna ličnost u istoriji američke diplomatije, konstatuje “Albanijan post”, navodeći tome u prilog njegov predlog za autonomiju Kosova u okviru Srbije, sukob sa OVK i albanskim liderima, neuspeh u Iraku i “sumnjive kompromise u Srbiji”.

Baton Hadžiju u tekstu podseća da je oktobru 1998. godine, Kristofer Hil kao predstavnik američkog Stejt departmenta, tada ambasador SAD u Skoplju, došao u misiju na Kosovo, „eliminišući“ svog brata Nika Hila, koji je tri godine posredovao na Kosovu.

Tada je ponudio Albancima nacrt autonomije u okviru Srbije, dokument koji je „ignorisao napore Albanaca za slobodu i nezavisnost“, što je doživljeno kao jedna od najvećih uvreda za njihove težnje.

“Obama i Hil bili protiv bombardovanja Srbije”

Podseća i na Hilovo otvoreno neprijateljstvo sa Džejmsom Rubinom, portparolom Medlin Olbrajt, koje je došlo do izražaja tokom pregovora u Rambujeu.

„Ali, mnogo kasnije na zatvorenom sastanku sa američkim diplomatama na Balkanu, koji je održan u Tirani, Hil sa neviđenim cinizmom nije zaboravio svoj poraz i njegov projekat u Rambujeu. Obratio se ostalim diplomatama i rekao: ‘Pogledajte, Rubin i ja smo bili zajedno u Rambujeu, ali da znate da smo bili protivnici. Ja sam bio predstavnik američke vlade, dok je Rubin bio predstavnik OVK’. Rubinov odgovor je bio podjednako upečatljiv: ‘Da, istina je, drugovi, i mi smo bili pobednici’. Taj trenutak je jasno pokazao jaz između onih koji su izabrali da podrže pravo Albanaca na slobodu i onih koji su i dalje verovali u kompromis sa Miloševićem“, podseća se u tekstu.

U to vreme Barak Obama, tada senator, zajedno sa Hilom, bio je protiv bombardovanja.

U tekstu se navodi u da je krajem 1999. Hil prisustvovao sastanku sa ključnim predstavnicima OVK, uključujući Hašima Tačija i druge, kao i da je tada „delovao oštro i insistirao na demilitarizaciji tih snaga, koristeći jezik nepriličan diplomati“.

Kao „još jednu neuspelu Hilovu misiju“, Hadžiju navodi njegov boravak u Iraku, gde je dužnost američkog ambasadora preuzeo 2009. godine. Podseća i na članak “Njujork tajmsa”, u kojem ga autor Entoni Šadid, opisuje kao diplomatu koji nije uspeo da utiče na formiranje stabilne vlade u Iraku, uprkos stalnim naporima.

“Pokušao da okrene Srbiju od ruskog uticaja”

Hadžiju se osvrnuo i na Hilov angažman u Srbiji, u kojoj je, kako piše, pokušao da okrene zemlju od ruskog uticaja i približi je evroatlantskom putu, ali je njegov „jednostrani pristup stvorio opasan presedan“.

Nabraja da se Hil izvinio za NATO bombardovanje Srbije, zauzeo otvoren stav u prilog predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, „gradeći čvrste odnose sa autoritarnim režimom“, a spominje i pismo jednog od lidera opozicije u Srbiji Dragana Đilasa, u kojem je oštro iskritikovao američkog diplomatu.

Hadžiju dodaje i da je „Hilov put postavio pitanja o ulozi američke diplomatije u podršci aktuelnom srpskom režimu, kao i sa je izražavao namerno nepoznavanje unutrašnjih političkih i društvenih problema, uključujući korupciju i zanemarivanje, i vređao Kosovo za svaku akciju“.

Zamera Hilu i da, dok građani Srbije protestuju, on hvali državno rukovodstvo, izražavajući zabrinutost zbog dvostrukih standarda Zapada.

Iz toga zaključuje da je Hil i dalje kontroverzna ličnost u istoriji američke diplomatije.

„Od predloga autonomije Kosova u okviru Srbije, sukoba sa OVK i albanskim liderima, neuspeha u Iraku i sumnjivih kompromisa u Srbiji, izgradio je nasleđe koje se često opisuje kao neuspeh. Ono što je ostalo od njegove uloge je istorija dvosmislene diplomatije, lukavih laži i pogrešnih kompromisa i arogancije koja je imala duboke posledice u krhkim regionima sveta“, zaključuje Hadžiju.